Српска православна црква и њени верници сутра славе Свете мученике Ермила и Стратоника, дан који је у народу познат и као Оданије Богојављења
Ермил је био ђакон и проповедао је хришћанство у Сингидунуму почетком четвртог века. Због одбијања да се одрекне своје вере, бачен је у тамницу. Страшна и дуга мучења нису га сломила. Стратоник, један од његових тамничара, задивљен Ермиловом истрајношћу у вери, одлучио је да прихвати хришћанство. Римљани су обојицу живе заковали у сандук и бацили у Дунав. Река их је избацила на обалу близу данашње Гроцке.
Њихова тела пронашли су хришћани и сахранили у гробници над којом је подигнута капела. Ова двојица мученика се сматрају првим страдалницима са ових простора који су животе дали за хришћанску веру.
На смрт их је 314. или 315. године осудио цар Ликиније, владар источног дела Римског царства, коме је припадао Сингидунум. Ликиније је био Константинов зет, који је с њим 313. потписао Милански едикт о престанку прогона хришћана. Али дошло је до десетогодишњег сукоба око превласти, па је Ликиније почео да прогони следбенике Христове вере као Константинове присталице, не само из религиозних, већ и из политичких разлога.
Ранохришћанску цркву у Брестовику у којој су почивали Ермил и Стратоник археолози су открили 1895. године, а 1979. године уписана је у регистар културних добара као споменик од великог значаја. У њој су била три гробна места, али се не зна ко је ту осим двојице мученика сахрањен. Тела из гробнице однета су, највероватније пред најездом Хуна и Авара, да не би била оскрнављена. На основу докумената зна се да је лобања бар једног од двојице мученика стигла у Цариград. Касније им се губи траг. Претпоставка је да су у време Латинског царства основаног 1204. по паду Константинопоља у крсташке руке једна или обе лобање београдских мученика, као и друге реликвије, однете у Италију.
Од 2017. године иконе ових светитеља у мозаик техници налазе се и на фасади испред Цркве Свете Петке на Калемегдану. Фреске Ермила и Стратоника постоје у Пећкој патријаршији, у манастирима Хопово, Дечани и Манасија, на Светој Гори, у руским црквама из средњег века.
Овај дан се празнује и као Претпразништво Богојављања, па се у неким деловима Србије веровало да уочи поноћи, као и за Богојављање, ваља помолити се овим мученицима. Верује се да моћ ових светитеља чини чуда, те да је пред нама посебна ноћ када се свака жеља испуњава.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
