Иако сива материја у мозгу привлачи највише пажње истраживача, половина мозга је заправо међусобно повезани материјал који се зове бела материја.
Нова студија сада наглашава неке важне сигнале који указују да би требало да обратимо већу пажњу на те бледе бразде.
Сива материја је углавном састављена од нервних ћелија која управљају функцијама одговорним за наш говор, учење, спознају, осећај и кретање. Бела материја се, с друге стране, углавном састоји од структура званих аксони, који су повезују мождане ћелије једне са другима и остатком тела.
С обзиром да сива материја има важнију улогу, научници су се током истраживања углавном фокусирали на „сиво“ подручје мозга и нису се толико бавили белом материјом. Ново истраживање показује да бисмо ипак требали обратити мало више пажње на „бели део“ нашег можданог апарата. Истраживачки тим који стоји иза нове студије, са Универзитета Вандербилт, користио је функционалну магнетну резонанцу (фМРИ) да би сагледао промене у белој материји док су испитаници обављали задатке – попут мрдања прстима.
У белој материји су приметили јасно повећање сигнала који зависе од нивоа кисеоника у крви, што указује на повећану мождану активност током обављања задатака. То је важна спознаја, чак и ако за сада не знамо што се тачно тамо догађа, а преноси „Сајенс алерт“.
-Не знамо што то значи. Само знамо да се нешто догађа. У белој маси постоји снажан сигнал, рекао је биомедицински инжењер Курт Шилинг
У сивој материји, повећање БОЛД сигнала значи већи проток крви и оксигенацију мозгa. Исто би могло бити и у ћелијама беле материје: то може значити да се користи више кисеоника док мозак ради, или би то могло бити некако повезано са активношћу сиве материје.
Треба напоменути да и бела материја има важну функцију. Мада се она углавном темељи на повезивању, у случају да дође до прекида везе могу настати разни поремећаји попут епилепсије или мултипле склерозе.
Научници стога сматрају да би било добро провести детаљнија истраживања нарави ових сигнала, посебно у контексту здравствених проблема као што је Алцхајмерова болест.
-Двадесет пет или тридесет година смо занемаривали другу половину мозга, сматра Шилинг.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
