Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти су Света Три Јерарха, велики и славни пред Богом и пред људима
Не постоји ниједан православни крај на земљи до којег нису допрли гласови и проповед тројице богомудрих великих учитеља Цркве Христове које прослављамо 12. фебруара.
Света Три Јерарха су неустрашиви витезови православља јер су речима као мачем бранили Свету Цркву од јеретика, раскола, неморала и свакогдругог зла. Они су као тројица ратника Христових који као небеском муњом, речима својим обасјавају мрачни идолопоклонички и незнабожачки свет.
Проповедајући Христа, гласом као копљем продиру у људска срца распаљујући божанским огњем веру у човеку.
Величина њихова и величина њихове проповеди посведочена је и у њиховим именима. Василије Велики – само нам име каже, Григорије Богослов, а богослов је онај који о Богу говори, зато је и он велики јер је велико о Богу говорити. Јован Златоусти, каква ли је тек јака и силна реч његова! Назван је још и златном трубом, зато се и слави као највећи хришћански беседник.
Ова тројица светитеља рођена су у четвртом веку, а њихова слава живи и до дан данас, преживевши векове. Будући да су били високообразовани, одрекли су се овоземаљских уживања, замонашили се и до краја живота провели у молитви и посту. По својој скромности, чистоти карактера и ненадмашној дубини ума, ова тројица јерараха посташе велика светила Цркве Христове.
Међутим, слава Божија пројави се на њима много после њихове смрти. Заједнички празник ових светитеља установљен је тек у једанаестом веку. Тада се народ поделио на три групе присталица: Василијеву,Григоријеву и Јованову. Све три групе народа величале су своју групу као највећу у односу на друге две. Али промислом Божјим, решен је овај случај и то га решише баш ова три светитеља. Сва тројица се јавише Евхаитском епископу Јовану и то прво сваки од њих посебно, а потом сва тројица заједно. Он им саветоваше да се умире и да се не свађају око тога који је од њих највећи, јер су пред Богом сви једнаки. Том приликом га замолише да им састави једну заједничку службу и такоустанови заједнички дан празновања.
По њиховој молби и савету би учињено и то још више увећа славу светитеља међу људима, а људи почеше још више славити Бога и молити Га за мир и радост. Тако ова три светитеља донеше мир међу посвађане људе и не само тада, него и данас они доносе мир и радост онима који се Богу и њима моле.
Кроз ова три светитеља прославио се Бог и потврдила се Његова Тројична Божанска личност. Оно што су Света Три Јерарха Господња проповедала за живота, то Бог потврди по њиховој смрти много година касније.Ова три данашња стуба Цркве Христове истакла су се као велики богословски писци и тумачи светог Јеванђеља и сва та њихова делаувек ће остати као велика и јака класична дела хришћанске књижевности.
За читаво време свог живота борили су се против лажне јеретичке науке,а тако и нама оставили у аманет да се одлучно боримо против оних који нападају Цркву.
Као три марљиве пчеле које неуморно лете од цвета до цвета, ова три Света Оца исповедала су Јеванђеље Христово свом душом и телом,свим људима и народима са којима су се сусретали.
Данашњи дан треба прославити у весељу, миру и слози - обичај је да се засвирају фруле и да се верници веселе на овај велики празник.
Такође, треба погледати какав је ветар напољу - по томе ћемо знати каква нас година очекује, јер су ова три свеца заштитници људи и животиња од мраза, хладних и злих ветрова.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
