Један од најрадоснијих и најлепших празника, Материце обележавамо сутра, 26. децембра.
Ово је један од празника који претходе Божићу, а обичај је да на овај дан деца везују мајке. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин на који су њих мајке везивале на Детињце.
Симболика
Мајка се прави да не зна зашто је везана, док јој деца честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне, и на тај начин се "дреши". На исти начин се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.
Прочитајте још: Ко је послао прве честитке у Србији? Написала су их два најбитнија дечака у тадашње време (ФОТО)
Симболика овог узајамног "везивања" и "дрешења" деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског - Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога. У жељи, дакле, да његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и он - Божић - љубав, која је "свеза савршенства" и ми се о Детињцима, Материцама и Оцима међусобно "везујемо" и "дрешимо".
Које се све жене везују?
Важна је љубав и присност коју на овај празник треба да поделе сви чланови породице. Везују се и удате жене у окружењу, комшинице, тетке, баке...
Материце су, као некада, и данас прилика да се обрадују сиромашна или деца без родитеља. Некада су жене које имају удате ћерке без деце, одлазиле код њих у посету, носећи колаче и дарове за откупљење, ћерки материјал за хаљину, зету кошуљу.
У дубљем, црквеном контексту, празници Детинци, Материце и Очеви не повезују само једну генерацију, него све генерације родитеља и деце уназад.
То повезивање сеже до најдаљих, најстаријих времена библијске историје када се сећамо свих великих жена из предхришћанских и хришћанских времена.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
