Oglas
Oglas
· · Коментари: 0
Обичаји

Сутра славимо Мратиндан: Сви који имају проблем са очима, треба да изговоре МОЛИТВУ

Српска православна црква и верници сутра славе светог краља Стефана Дечанског, односно Мратиндан.

1606119383_Stefan-Decanski.jpg
Фото: СПЦ
Oglas

Са Светим Савом и кнезом Лазаром, Свети Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао српски народ.

Заветни је дан за све оне који болују од очних болести.

У народу постоји изрека: "Свети Мрата, снег за врата" којом је означен почетак зимског, хладног и снежног периода године.

Син краља Милутина и отац цара Душана, је по наређењу необавештеног оца био ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина био у старости удављен. При ослепљењу јавио му се свети Никола у храму на Овчем пољу и показао му његове очи рекавши: "Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу тих их вратити".

Прочитајте још: Био је ЗАШТИТНИК Немањића! На АРАНЂЕЛОВДАН ујутру прво морате погледати у небо, а ево и зашто...

Пет година је провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља, а својом мудрошћу, подвигом, кротошћу, благочешћем, тпељивошћу и благодушноћу превасходнио је Стефан не само све монахе него и цео Цариград.

Фото: Депозит

Након пет година поново му се јави свети Никола рекавши му: "Дошао сам да испуним своје обећање".  И заиста, он осени слепог краља крсним знамењем и краљ прогледа, због чега му је Стефан подигао храм Дечански, једно од дивних дела византијске уметности и један од најзнаменитијих споменика негдашњег српског благочешћа.

Иначе, верује се да Стефан није био ослепљен јер је извршилац казне био поткупљен, или је био ослепљен само делимично (усијани леген није пробио зенице), али је Стефан током целог живота из страха од оца носио повез преко очију.

Свети краљ Стефан са светим Савом и светим кнезом Лазаром чини једну прекрасну триаду од светости, благородства и самопожртвовања, које је народ српски дао. Као мученик проживео је свој земни век и као мученик скончао 1336. године примивши венац бесмртне славе од Сведржитеља, коме је верно послужио.

У народу, нарочито источној Србији, постоје интересантни обичаји повезани с овим празником, који, како тврде етнолози, потичу из паганских времена. По једном, на Мратиндан су Стари Словени славили култ вука који је истовремено моћан противник и заштитник од демона. Тако је настало веровање да 24. новембра Свети Мрата сазива све вукове и одређује им колико оваца од којег домаћина смеју да поједу те зиме тако да никоме не нанесу превелику штету.

Уколико имате било какав проблем са очима, данас би требало да се помолите овом свецу, изговарајући ове речи:

"Теби, богославни Великомучениче, изврсноме заштитнику, приноси победне и благодарне песме Црква, коју ти избављаш од зала. И ти, имајући слободу пред Богом, ослобађај нас од свих опасности, да ти кличемо:

Радуј се, краљу Стефане, мученика украсе!"

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas