Српска православна црква и њени верници сутра славе Сретење Господње, велики празник који је у календару обележен црвеним словом.
Сретење се слави 40. дан од Божића, а представља успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу. Један од симбоља овог празника је и сусрет Христа са људима. По јеврејском закону, свако дете је доношено у храм 40 дана после рођења. Четрдесети дан по рођењу Исуса Христа, Марија је са Јосифом отишла у Јерусалим у храм Божији, носећи младог Христа, да испуни двоструки Господњи закон, да се очисти од порођаја и да представи Господу новорођенче.
Празник се слави од времена цара Јустинијана. У Србији се за сутрашњи празник везују велике симболике.
Сутрашњи дан је 1804. године био један од важнијих за историју српског народа када је Карађорђе подигао Први српски устанак. Неколико деценија касније 1835. године у Крагујевцу је проглашен први устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав.
У Србији се 15. фебруар обележава као Дан државности.
Народна веровања за Сретење
У нашем народу постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Наиме, верује се да ће медвед сутра одредити какво нас време чека у наредном периоду. Ако на Сретење буде дан, а медведи се уплаше од сопствене сенке, врате у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља. Ако не види сенку, изаћи ће из својих пећина да потраже храну и зима је готова.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУК
