Ново истраживање показује да је отапање ледника, које је резултат глобалног загревања, од 1990-их узроковало значајне помаке у Земљиној оси ротације.
Географски северни и јужни пол су тачке на којима оса ротације наше планете сече површину, али оне нису фиксне. Промене у расподели Земљине масе узрокују померање осе, а тиме и полова.
У прошлости су само природни фактори, попут океанских струја и преноса топлоте између истопљених стена у дубини планета, допринели су промени положаја полова.
Прочитајте још: НАЈБОЉА КУПОВИНА у историји - Шта је Петер Минојт купио за 25 долара! (ФОТО/ВИДЕО)
Међутим, ново истраживање показује да је од деведесетих година на померање полова утицао и губитак од око стотину милијарди тона леда годишње због климатских промена.
Положај полова се од 1980. померио за око 4 метра
Научници су установили да се смер поларног кретања 1995. године померио са југа према истоку и да је просечна брзина његовог кретања од 1995. до 2020. била 17 пута бржа него од 1981. до 1995. године. Положај полова се од 1980. померио за око 4 метра, пише Тхе Гуардиан.
Поларно кретање је геолошки феномен најчешће узрокован променама у протоку течног гвожђа у спољашњем језгру Земље, што резултира променама у оријентацији Земљиног магнетног поља, а тиме и положаја магнетног северног и јужног пола.
Од средине 20. века уочљиви су нагли пораст емисије гасова стаклене баште и раст нивоа мора, смањење броја дивљих животиња и трансформација земљишта пољопривредом и крчењем шума.
"Убрзани пад залиха воде на површини, који је резултат отапања ледењака, главни је покретач убрзања поларног кретања након 1990-их", закључили су научници из Института за географске науке и истраживање природних ресурса у склопу Кинеске академије наука.
Проблем је и испумпавање подземних вода
Истраживање је показало да је највећи део померања узроковало отапање ледника, али да је померању осе допринело и испумпавање подземних вода.
Прочитајте још: ИСПИРАЊЕ ЗЛАТА у Пеку - Треба вам само лопата, испитак и срећа! (ВИДЕО)
Подземна вода се природно налази испод површине, али када се једном испумпа и искористи за пиће или пољопривреду, већином на крају заврши у мору, што доводи до прерасподеле њене масе по површини Земље.
- Ова студија показује колико је снажна ова глобална промена, толико да може променити осу Земље. Међутим, ово померање није довољно велико да утиче на наш свакодневни живот. Могло би променити дужину дана, али само за неколико милисекунди - рекао је климатолог Винсент Хамбри са Универзитета Зüрицх у Швајцарској.
Неки стручњаци сматрају да би научна заједница због оваквих утицаја требало да прогласи нову геолошку епоху - антропоцен. Овај назив говори о геолошком раздобљу које је започело пре неких 200 година и које је обележено изразитим утицајем људске активности на екосферу.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
