У знак туге и жалости, на Велики петак не смеју звонити црквена звона, почев од бденија на Велики четвртак, већ се време богослужења обзнањује клепалима
Иако се представа Христа, непосредно после скидања са Крста и пре полагања у гроб, изображава у фрескосликарству, мозаику, кроз писану и дуборезну икону или у рукописним књигама, овај мотив се најчешће пројављује у форми везеног, богато украшеног платна, које се назива плаштаница.
У православним храмовима се користи у току вечерњег богослужења Великог Петка и јутрења Велике Суботе. Плаштаница је платно са извезеним или насликаним Христовим телом, непосредно после скидања са Крста. На плаштаници се налази и представа скидања са Крста и полагања у гроб, као и представа Богородице, Јосифа, Никодима и еванђелисте Јована. Плаштаница се износи у току појања стиховњих стихира на вечерњем богослужењу Великог Петка и полаже се увек заједно са Јеванђељем на средину храма на посебан сто.
Оригинална Плаштаница Господа Исуса Христа је платно, саткано од лана са примесама памука. У њу су ученици Господњи заједно са Јосифом Ариматејским завили тело Исуса Христа одмах по скидању његовом са Крста. У првим вековима хришћани су је тајно чували, а кад су престали прогони хришћана њу су чували византијски императори и дуго није показивана народу.
Летописац 4. крсташког рата (око 1202 г.) Роберт де Клари сведочи да су у Влахернском храму Божије Мајке Плаштаницу износили петком и да се на њој "могао јасно видети Лик Господњи". А када су 1204. г. крсташи разорили Византију, Плаштаница је "ишчезла тако да нико није знао шта се са њом догодило", пише исти летописац.
Свету Плаштаницу крсташи су украли и донели у Европу. Дуго времена она је чувана у Француској, као приватна својина. Од XВ века св. Плаштаница постала је власништво херцога Савојских, а крајем XВИИ века они су је преместили у Италију, у град Торино, где се она налази до данас у једној капелици, у стакленом ковчегу.
Црква на Велики петак помиње Страдања Господа Исуса Христа. На јутрењу Великог петка се произноси благовест о страдањима и смрти Богочовека Христа и чита се дванаест страсних јеванђеља. (Код нас се то јутрење Великог петка врши увече на Велики четвртак). На Велики петак се служе тзв. Царски часови, то су спојени први, трећи, шести и девети час. Зову се царски часови из простог разлога што су се првобитно служили у придворном храму уз произношење многољествија цару.
Вечерње Великог петка – тада се износи плаштаница, (тада је свештенослужитељ обучен у потпуно ођејање и пева се стихира: Тебе ођејушчагосја…) када се чита пророштво из књиге пророка Исаије (52,13-53,1); кроз ово пророштво пројављен је образ Христовог страдања. Смрт се приближила Бесмртноме, и заједно са узвиком: "Сврши се", Његова душа је спремна да изађе из тела. Разоткривају се две неизмерно дубоке тајне: небеско и адско, и већ је спремна да се јави нова, последња тајна Христа.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
