На Задушнице се у црквама служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито
Данас су Михољске задушнице, а верници на овај дан упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опроштај грехова.
Задушнице увек падају у суботу, када се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос дан уочи Васкрсења, које се увек слави у недељу, провео у гробу.
У цркви се на задушнице помињу и речи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова:
Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих!
Осим Михољских или јесењих, у календару Српске православне цркве постоје још и Духовске или летње, пролећне – у седмици пре почетка великог поста и Митровске или зимске.
На Задушнице се у црквама служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника.
Прочитајте још: ЈЕСТЕ ЛИ ИКАД ВИДЕЛИ ОВАКВУ СРЕЋУ? Млада бескућница добила посао након неколико месеци потраге, па одушевила својом реакцијом (ВИДЕО)
На гробовима се прислужују свеће, а свештеници обављају појединачне парастосе и читају молитве за преминуле.
На гробље биваљало однети вино и жито, а потом упалити свеће за покојнике.
Ако није могуће отићи до гробова покојника, њима се служи помен у цркви.
У цркву на литургију потребно је понети: кувано жито, црно вино, свећу за жито, свећица за сваког упокојеног или једна већа за све, списак имена ваших упокојених рођака и пријатеља.
Прочитајте још: Ово је ДЕВОЈКА СА НАЈДУЖИМ НОГАМА НА СВЕТУ: Једва улази у АУТОМОБИЛ, а одећу тешко налази (ФОТО)
Према веровањима, свеће које упалите за покојнике су симбол Христове светлости којом обасјава душе покојника.
Обичаји у неким крајевима Србије налажу и да се гробови ближњих полију вином и окаде тамјаном.
Молитва за упокојене:
“Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и увекове векова. Амин.”
Српска православна црква и верници данас прославлјају и Светог мученика Калистрата.
Војник Калистрат, родом из Картагине, имао је претка Неокора, који је у време Христовог распећа и васкрсења био у Јерусалиму и као сведок тих догађаја постао и сам хришћанин.
Кад се вратио у свој родни град Картагину, Неокор је превео у хришћанство целу своју породицу. Тако је и његов потомак Калистар био одгојен у хришћанском духу.
Имао је ту несрећу да је био војник у Византији у време цара Диоклецијана када је преузет најмасовнији прогон хришћана ради њиховог потпуног затварања. Једном док се тајно молио, колеге официри који су га видели и пријавили га команданту.
Када је његов наредник Персентин открио да је хришћанин, дао је наредбу да га пребију, а потом баце у море.
Војници из његовог пука су га крвнички испребијали, а затим чамцем одвезли на пучину Средоземног мора, где су га и избацили.
Каже се да се Калистар, сутрадан, вратио жив и здрав, ходајући по води.
Међутим, на опште чуђење свих, Калистрат се није удавио што је натерало 49 војника да почну да верују у моћ хришћанског Бога. Бесан, командант их је све бацио у тамницу и наставио мучење. Како ниједан од војника није хтео да се одрекне своје вере, на крају су сви убијени.
Прочитајте још: У Вршцу се појавио високи МУШКАРАЦ са БРКОВИМА који је ушао у цркву, кроз недељу дана знало се да је то ОН (ФОТО)
Легенда каже да је у том тренутку читав крај погодио чудесни земљотрес који је довео до масовног напуштања паганизма и примања хришћанства.
Свети Калистрат је ухваћен и пострадао је 304. у Византији заједно са још 49 војника. У Цркви им се свима држи заједнички помен као мученицима страдалим због вере у Христа. Свети Калистрат је слава веома малог броја породица, а између два светска рата своје свечаре је имала у Београду.
Влада веровање да овај светац штити од несреће и тешких болести!
Веома је могуће да је и то једна од слава које су узете или као завет или као захвалност за избављање од несреће или тешке болести, јер бројни верници сведоче о чудима која су се после молитве овом светитељу дешавала.
Прочитајте још: Најбоља метода! Сваког дана НЕ РАДИТЕ НИШТА у периоду од 2 сата
Зато данас ваља отићи у цркву и помолити се Светом Калистрату, уколико имате у породици или познајете неког тешко болесног, за здравље и дуг живот.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
