Стручњаци открили све што треба да знате о патолошким лажовима
Псеудологиа пхантастица, митоманија и морбидно лагање су основа компулсивног обрасца претеривања или маскирања стварности. Слично као код опсесивно-компулсивног поремећаја, порив да се овако понаша може бити изузетно јак и често је немогуће особи да му се одупре. Клинички гледано, патолошко лагање се углавном истражује у контексту других образаца понашања и сматра се симптомом менталног здравља. Да би се лаж сматрала патолошком, прво се мора сагледати шири контекст радње, а кључно је разумети учесталост таквих образаца и да ли особа уопште може да престане да ради такве ствари. Неке студије процењују да под патолошко лагање подпада изношење пет или више лажи дневно у периоду од шест месеци.
У нормалним околностима наилазимо на беле лажи. Беле лажи већина људи користида избегне конфронтацију, омаловажавање нечијих вредности, осећај нелагодности, забринутости... Међутим, патолошки лажови то чине компулсивно и без правог оправдања. Другима око њих убрзо постаје јасно да измишљају превише компликоване приче о сопственој прошлости и тешко је проценити када им заиста веровати. „Бритисх Јоурнал оф Псицхиатрy” објавио је студију према којој патолошки лажови показују повећање префронталне беле материје до 26 одсто. Наиме, код људи са више беле материје јача је вербална комуникација и способност обраде података, али постоји и проблем са суочавањем са сопственим емоцијама и емпатијом. Без обзира на вештину вербализације, теже одржавају дугорочне везе и послове јер се њихове лажи обично откривају.
Узроци који покрећу патолошко лагање могу бити повезани са неким другим поремећајима. Особа са антисоцијалним поремећајем личности може да прибегне лажи како би стекла симпатије и тиме побољшала свој статус. Они са граничним поремећајем личности користе лажи да би избегли одбацивање или напуштање. Нарцистички поремећај личностидоводи до лагања како би се искористила и одржала грандиозна личност. Дакле, може се закључити да је патологија лагања повезана са другим димензијама поремећаја понашања, а често и са траумама из детињства, у којима је било неопходно прикрити мане са социјалног становишта.
Патолошки лажов се често брзо открије јер су приче које прича након неког времена очигледно изведене из фантазија или су њима превише обогаћене. Треба напоменути да иако су свесни својих лажи, ови људи, услед непрекидног излагања и понављања, почињу да их прихватају као личне личности. Али са мноштвом детаља, који се временом мењају, људима око њих постаје јасно да неке од прича једноставно не могу бити истините.
Како да препознате патолошког лажова?
Врло је вероватно да је особа патолошки лажов ако је способна да лаже о широком спектру тема; описи догађаја нису чињенични нити могу бити повезани са стварним стањем; инсистира на својој верзији без обзира на доказе; често изјури из разговора и наставља да лаже и након што је ухваћена.
Једном ухваћени у причу, патолошки лажови постају дефанзивни, избегавају питања и, ако одговоре на њих, чине то са врло оскудним информацијама уместо детаља. Ако планирате сукоб са њима, приступите им пажљиво јер се иза њихове потребе често крије дубљи проблем – попут избегавања разочарања. Сасвим је извесно да је већина њих свесна свог понашања и лажи које изговарају, а то може бити заиста оптерећујуће.
То су људи који себи компликују живот и често желе помоћ. Није им потребна прозивка, нити напад, већ само речи охрабрења да уложе напор да направе први корак и траже стручни савет. Стога, када разговарате са таквом особом, приступајте нежно и пријатељски. Дајте им до знања да их не сажаљевате нити их кривите, већ покушавате да разумете у чему је проблем и како да га решите.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
