Презиме је за Србе увек било “породично име” које показује порекло
Настанак данашњих презимена у Србији везује се за кнеза Александра Карађорђевића који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима. Ипак, захваљујући сачуваним манастирским, царским и краљевским повељама и списима из прошлости, пре свега из Средњег века, данас знамо да су се и наши преци презивали слично као и ми данас.
Ово су нека од најстаријих презимена са наших простора:
Дивац – води порекло од речи “див”, значи син Дива. Дивци се налазе у документима још у 15. веку.
Шавчићи, Богдановићи, Побратовићи, Станићи и Срезојевићи – помињу се у Дечанској хрисовуљи (повељи) из 1330. године којом је краљ Стефан Дечански део својих поседа поклонио манастиру. На њој су пописане породице које су живеле на том поседу у неким случајевима и генерацијама уназад.
Брајић, Добромировић, Славојевић, Весељковић – помињу се у истој повељи из 14. века.
Ту су још и…
Калуђеровић, Епископовић – помињу се у Призренској повељи, вероватно у вези са прецима који су били монаси или неки црквени великодостојници.
Мартић, Радојевић, Ивановић, Љубишић – срећу се на више места у дубровачким архивама током целог средњег века.
Бранковић, Лазаревић, Љубић, Војновић, Немањић – носили су их неки од најзначајнијих српских средњовековних великаша.
Закључно са овим презименима –
Дракулић – настало од речи “дракул” – змај. Презиме се користи у Србији још од 11. века и нема везе са познатим грофом из Румуније.
Даниловић – настало од неког претка који се звао Данило, што је наша варијанта библијског пророка Данијела.
Караџић, Вукотић, Грдинић – изузетно стара српска презимена сачувана у крајевима где су јаке биле родовске заједнице попут Црне Горе и Херцеговине.
(Н портал)
БОНУС ВИДЕО
