ПРЕПОЗНАЈУЋИ важну улогу безбедних, приступачних и одрживих транспортних система за све у подршци одрживом економском расту, унапређењу друштвеног благостања људи и јачању међународне сарадње и трговине међу земљама, Генерална скупштина УН је одлучила да 26. новембар прогласи за Светски дан одрживог транспорта.
Обележавањем Светског дана одрживог транспорта, путем едукације и организовањем догађаја који имају за циљ да унапреде свест и знање јавности, посебно у вези са јачањем интермодалне транспортне повезаности, промовисањем еколошки прихватљивог транспорта, развојем друштвено инклузивне транспортне инфраструктуре и других аспеката одрживости транспорта, скрећемо пажњу на неопходност очувања наше планете, здравља и економије.
Транспорт је део наше свакодневице. Да ли сте се икада запитали како начин на који производи и људи стижу од тачке А до тачке Б, утиче на планету? Транспорт је одговоран за модерну одећу коју носимо, за укусну храну у којој уживамо, за одлазак на посао, за трговину, туризам. Стога, један од циљева за одрживију будућност јесте да учинимо све да транспорт буде што безбеднији, доступнији и одрживији.
Светски дан одрживог транспорта је прилика да се подсетимо на важност ове теме и да се укључимо у активности које промовишу одрживи транспорт у нашим срединама.
Под одрживим транспортним системом подразумева се такав систем:
Који омогућује безбедну реализацију превозних потреба појединаца и друштва не угрожавајући здравље људи и екосистема
Који је економски доступан, ефикасан, нуди избор између видова транспорта
Који смањује емисије гасова и отпад
Поново користи и рециклира своје компоненте и минимизира коришћење земљишта и ниво буке
Који употребљава обновљиве ресурсе на нивоу који је испод стопе њихове регенерације
Употребљава необновљиве ресурсе на нивоу који је испод стопе развоја обновљивих супститута
Сектор саобраћаја је један од највећих произвођача емисија гасова стаклене баште и императив је да их смањимо како би умањили последице климатских промена. Према Међународној агенцији за енергију (ИЕА) транспорт је тренутно одговоран за 24% глобалних емисија гасова стаклене баште (ГХГ емисије).
Транспорт има велике утицаје на животну средину у смислу емисије ЦО2, загађења ваздуха и буке. Зато је императив да се боље користе ресурси уложени у инфраструктуру и повећа енергетска ефикасност. Друго, велики део јавне потрошње за стимулисање зелене економије усмерен је на индустрију транспортног сектора. Ово се највише односи на производњу електричних аутомобила, који су кључни део стратегија за декарбонизацију транспорта, али и на подршку шемама замене возила и брзе железнице.
Примери добре праксе
Светска банка активно ради са земљама клијентима на оба ова изазова – у циљу декарбонизацијие транспорта у земљама у развоју.
На пример, у Египту су у сарадњи са владом, уклонили и рециклирали 45.000 старих таксија, чиме је путовање таксијем постало безбедније и уједно су смањили емисије за 310.000 тона ЦО2 током четворогодишњег периода.
Примере добре праксе можемо видети у Аустрији, која се бори против климатских промена увођењем јединствене карте за јавни превоз. Око једне трећине емисија ЦО2 у земљи је последица транспорта, што овај сектор чини највећим изазовом заштите климе у земљи. Употребом јединствене карте грађани Аустрије од пре две године могу да користе различите видове превозних средстава, метро, аутобусе и трамваје, како за градска тако и за међуградска путовања.
Каква је ситуација код нас?
У недавном истраживању компаније Гоодyеар, које је проучавало однос транспортних компанија према одрживости, учествовало је 985 возних паркова теретних возила из 36 европских држава, међу којима је било 75 српских. Већина учесника из Србије (89%) одрживости придаје барем одређени значај, а 71 одстовећих превозника посвећује јој велики значај. Притом, више од половине (59%) главни разлог за одрживост пословања види у могућности за смањење оперативних трошкова, 21% мисли да је такво пословање неопходно за стицање нових клијената, а 12% разлоге приписује вредностима компаније и ограничавању климатских промена. Већина српских превозника (68%) планира да постави одрживе циљеве до краја ове године, док је 15% већ поставило циљеве.
Стратегија одрживог урбаног развоја Републике Србије до 2030. године као једну од кључних тема издваја урбану мобилност, предвиђајући њено унапређење кроз израду планова на локалним нивоима, развој јавног превоза, подршку алтернативним и немоторизованим кретањима, као и увођење нових технологија у транспорту.
Према УНЕП-у (Програм заштите животне средине Уједињених нација), превоз се сматра „зеленим“ када подржава заштиту климе, екосистема, јавног здравства, природних ресурса, привредног раста и социјалног старања.
