Почела је сезона слава, а самим тим морају се испоштовати и обичаји
Народни обичаји код Срба преносе се кроз гнерације. Иако свака нова генерација доноси неке новине, на снази остају неки ритуали који имају смисла за саму заједницу, неки ишчезавају ако је потреба и вера у њих престала док се истовремено рађају нови облици. Све то проистиче из перцепције обреда дате средине или пак, самог односа становништва према локалној цркви и њиховом пароху.
Прочитајте још: Због чега се АРАНЂЕЛОВДАН слави баш у новембру?
Доносимо вам два народна обичаја, уочи славе и на сам дан славе који су се од давнина практиковали у православним породицама.
Обичаји на дан уочи славе
Уочи славе нека домаћица са освећеном водицом замеси славски колач и скува пшеницу за кољиво. Домаћин нека набави славску свећу, тамјан, црвено вино и зејтин. Препоручује се да сама домаћица, или ко од домаћих умеси славски колач, а не да се готов купује. Нека и тај славски колач, умешен од домаћих, буде израз захвалности Богу и светитељу, што им је дат живот и здравље да и те године дочекају дан своје славе - нека он буде молитва Господу за благослов. Али, ако славски колач спрема неко ван куће, онда га када се кући донесе треба покропити освећеном водицом.
Послове око спремања за славу треба тако распоредити, да се одвоји време за одлазак у цркву на вечерње или бденије (када ће се обично понети и предати зејтин и тамјан као свој прилог цркви, а у спомен Светитеља). У цркви нека свечари запале свећу за здравље своје и здравље своје породице, и нека упуте топле и искрене молитве Свевишњем, молећи се за заступништво свога светитеља. Нека се сете и својих драгих покојника и прислуже свећу и за покој душа њихових.
Ако из неких нарочитих разлога не могу да оду у цркву, а они сви нека се по свршетку посла окупе пред иконом свога светитеља, прислуже му кандило и помоле се Богу и светитељу за срећу, здравље и свако добро. Домаћин нека тамјаном окади икону, све присутне и све одаје у кући. Он или ко млађи очита молитву Господњу: "Оче наш"... И "Богородице Ђево"... Ако знају нека отпевају тропар Светоме и очитају молитву њему посвећену. Нека њихове молитве буду смерне и из чистог срца, јер ће само тада бити услишене.
Обичаји на дан славе
Нека се домаћин чисто обуче, запали кандило пред иконом Светога, па са још којим чланом породице нека оде у цркву на Свету Литургију.
На дан славе у одређено време домаћин ће, дакле, поћи на Свету Литургију и понети славски колач и кољиво увијене у чисту, белу мараму, затим мало црвеног вина у бочици и мању свећу коју ће ставити у жито и запалити је да гори док се обред освећења колача обавља. Ако је могуће, сам домаћин треба да колач однесе у цркву, а ако он не може онда нека то учини неко од чланова његове породице, а не неко други.
Прочитајте још: Древне јапанске пословице: Завирите у културу фасцинантног народа
Родитељи, који носе колач у цркву, треба да поведу са собом и децу да и она учествују у Литургији и овом молитвеном чину и да се сви заједно причесте Светим Христовим Тајнама, пошто су се зато достојно припремили постом и исповешћу (како свештеник или духовник одреди), као и да би се у њихове младе душе што дубље урезале успомене на ове лепе дане и лепе наше обичаје.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
