Њени романи су екранизовани, а серије су достигле невероватну гледаност
Милица Јаковљеви, познатија под псеудонимом Мир Јам, била је новинарка и књижевница. Под овим псеудонимом објавила је више љубавних романа, а једна је од три жене међу сто најзначајнијих српских новинара, уврштене у монографији о два века српског новинарства.
Прочитајте још: КАКО СЕ ПИШЕ: Да ли је правилно "ПОТСВЕСТ" или "ПОДСВЕСТ"? Многи праве грешку
Рођена је у Јагодини у великој породици. Њен отац Јаков Јаша Јаковљевић, био је удовац са осморо деце. Завршила је Вишу женску школу у Београду,где се школовала за учитељицу. Од 1906. до 1919. године радила као сеоска учитељица. Прву службу добила је у селу Криви Вир, испод Ртња.
У свом стану у Молеровој улици на Славији, Милица је писала о љубави, браку и животу грађанске класе у Југославији, интригирајући јавност својом повученом и ексентричном персоном. Шетала је београдским улицама "заносна у љубичастој пелерини, дотерана и негована, са дугим локнама, лепа и смерна Мир Јам, патријархална девојка из добре куће". Упркос чињеници да је писала о љубави и браку, Милица се никада није удавала, а о њеном приватном животу се много више нагађало него што се заиста знало. Течно је говорила француски и руски, била је образована, паметна и веома самостална.
Наиме, некон што је прешла чедрдесету, по београдским кулоарима почела су говоркања да њен стан посећује тадашњи веома познати и један од најпривлачнијих глумаца Божидар Божа Николић. Од ње је био старији пет година, удовац, а веза је растурена након једне деценије због, како се причало, Миличиног категоричног одбијања да везу крунишу браком. А волела га је. Мада, засигурно не толико колико Витоја.
Први пољубац
Овом Словенцу посветила је и роман "Словеначка гора", а он јој је "украо" и први пољубац.
"Другог дана ја и Витој изашли смо пре подне сами у шетњу. Водио ме у парк Тиволи. Како је то диван парк, светао, пун цвећа, покрај једног малог језерца. Сели смо на клупу. Причали и заћутали. Птичице су цвркутале око нас, деца се у долини играла, сенке дрвећа покривале нас, језеро је било мирно, а моја душа усталасана. Витој ми се наједном наже ниже, обгрли ми рамена и пољуби ми усне", открила је у својој аутобиографији.
"Краљица љубавних романа", како су је називали, освојила је читалачку публику у Југославији својом лаганом прозом, једноставним и понекад сладуњавим стилом који је био изузетно сликовит и пружао је одмор и бег од свакодневних брига и проблема.
Мир Јам се залагала и за женска права. У време када је већина дама још била необразована и потлачена, она се борила за родну равноправност, бавећи се суштинским проблемима женског пола. Издвојила се текстом "Треба ли подићи жени споменик", залажући се да се дамама призна свако умеће. Међутим, нису сви подржавали рад ове јединствене жене. Многи су је критиковали и оспоравали, уз аргументе да њен рад није могао да се мери са мушким ауторима тог времена. Често су је упоређивали са братом, познатим писцем Стеваном Јаковљевићем, аутором "Српске трилогије". Његова одисеја која је описала српског војника као правог победника у Великом рату донела му је тутулу аутора првог српског бестселера.
Прочитајте још: Највољенија српска владарка имала је НАЈСЛАЂИ НАДИМАК, а ево како га је добила (ВИДЕО)
Милица Јаковљевић је аутор романа "Рањени орао", који се сматра најлепшом љубавном причом српске књижевности екранизован је 2009. године и тако се опет нашао у жижи јавности. Поред тога, романи "То је било једне ноћи на Јадрану”, "Непобедиво срце", "Отмица мушкарца", "Грех њене маме", "У словеначким горама", "Самац у браку" и "Мала супруга" су деценијама мамили сузе и уздахе девојака, а и понеког мушкарца са широком лепезом ликова и узбудљивим развојем догађаја.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
