Представник романтизма француски филозоф Жан Жак Русо се залагао за слободу, веровао је да добро увек побеђује зло и породицу стављао на прво место
Жан Жак Русо био је швајцарско-француски филозоф, писац, политички теоретичар и самоуки композитор из доба просветитељства.
Рођен је у Женеви 28.јуна 1712.године, а умро је у Француској 2.јула 1778.године.
Он је сматрао да је савремена култура негација природе и зато је говорио да људи треба да се врате природи – слободи и једнакости. За Русоа неједнакост је настала са приватном имовином, а држава уговором.
За Жан Жака Русоа, као просветитеља, васпитање је било темељ друштва. Русоов неизмеран утицај је у томе што је био први прави филозоф романтизма.
Код њега се први пут помињу многе теме које су доминирале интелектуалним животом наредних стотину година, као што су: уздизање осећања и невиности и умањивање значаја интелекта; изгубљено јединство људског рода и природе; динамична концепција људске историје и њених различитих нивоа; вера у теологију и могућности обнављања ишчезле слободе.
Током периода Француске револуције, Русо је био најпопуларнији филозоф међу члановима Јакобинског клуба. Он је сахрањен као национални херој у Пантеону у Паризу, 1794, 16 година након своје смрти.
Његови цитати најбоље и најтачније описују оно за шта се за живота проповедао:
-Ако разум чини човека, осећај га води.
-Живети – то не значи дисати, него радити.
-Може ли се икада заборавити оно што се једном љубило?
-Закони су увек корисни онима што имају, а штетни онима који немају ништа.
-Човек је рођен слободан, а свуда је у оковима. Онај који верује да је господар других, уистину је више роб од њих.
-Новац који човек има јесте оружје слободе. Новац за којим човек трчи, јесте оружје ропства.
-Да се осети велико добро треба прво познавати мала зла.
-Никада не пружај руку тако далеко да је не можеш повући.
-Ништа значајније не може учинити отац за своју децу, него то да воли њихову мајку.
-Што човек мање зна, то му се његово знање чини већим.
-Учена жена је прави бич за свог мужа, за своју децу, за своје пријатеље, за своју послугу и за читав свет.
-Мање уживамо у ономе што смо постигли него у ономе чему се надамо.
-Плодови припадају свима, а земља није ничија.
-Мени је дража опасна слобода, него мирно и сигурно ропство.
-Нема лудила од којег се човек не може излечити, осим сујете.
-Псовке су аргументи оних који нису у праву.
-Слобода човека није у томе да може чинити све што жели, него у томе да не мора чинити оно што не жели.
-Уносити тајност у неки чин, први је корак према пороку.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
