Обичај је да се на Крстовдан освешта босиљак који се сматра светом биљком
Крстовдан је велики празник који Српска православна црква и верници прослављају два пута у току године, 18. јануара и 27. септембра.
Јесењи Крстовдан прате бројни обичаји и веровања, која се од давнина поштују. Позната вам је она изрека да "свако село има свој обичај", па су и обичаји везани за овај празник разнолики, јер свако на свој начин поштује овај велики празник.
Најважније правило за Крстовдан, је да би свака одрасла особа овај дан требало да проведе у посту и молитви.
Ево и обичаја који наш народ вековима поштује:
- На Крстовдан се држи строги пост, на води. То је обичај свакаког правог верника у Србији који поштује правило:
- "Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости".
- Јесењи Крстовдан се пости тако што се цео дан једе само грожђе и хлеб.
- За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста, те да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
- Према неким народним обичајима, у неким деловима Србије, на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.
- Стари је обичај да се на овај дан стока премазује катраном у знаку крста, да би се заштитила од болести. У народу се верује да се на Крстовдан змије повуку на починак и да их од тада више нема. У свим селима исплаћују "пољаке", који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено о Ђурђевдану.
- Обичај је да се на Крстовдан освешта босиљак, света биљка за коју се верује да односи негативну енергију и чисти карму, па у домовима многих босиљак заузима важно место. Освештани босиљак чува се у дому у виду средства за енергетско исцељење.
- Током Крстовдана се једе грожђе, као симбол слатке победе, плодности и обиља, а верује се да ће вас пратити срећа и успех ако данас уживате у укусу овог воћа.
- Према обичају, важно је да вратите дугове или уколико имате запослене, исплатите плате. На овај начин чистите тамну енергију дугова и улазите "чисти" и безбрижни у ову годину.
У нашем народу се верује да на Крстовдан - 11. по старом, односно 27. септембра по новом календару, треба ископати рупе за сађење воћака, како би им се гране што више разгранале.
У околини Лесковца на овај дан Ијуди су у цркви освештавали босиљак, грожђе, жито и јабуке. Тај освештани босиљак држали су са иконом и он је касније служио за разна исцељења. У многим крајевима се тог дана предсказује и време:
- Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна.
- Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.
- Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму.
- Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину.
- Ако је Крстовдан облачан, зима ће бити снеговита. Ако је ведар, биће сувомразице.
За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
Обичај је да се на Крстовдан бере и освећује босиљак. Слави се као крсна слава.
(Ало)
БОНУС ВИДЕО
