Истинско покајање значи престанак чињења погрешних дела и почетак чињења исправних дела
То подразумева промену срца, вредности и избора како бисмо живели живот саосећања, опраштања, оданости, искрености и љубави.
Многи људи започињу пост да би окајали неке своје грехе.
Познатог духовног учитеља ваишнавске традиције Веда, Радханат Свамија, су упитали који је његов поглед на исповед и покајање.
Одговор нам је дотакао срца…
У различитим верским школама, покајање се практикује на различите начине: можемо сами себе да мучимо због нечега што смо учинили, можемо да молимо за опрост за оно што смо учинили.
У традицији ваишнавизма, стварно покајање значи да престанете да радите погрешну ствар и да почнете да радите праву ствар. Зашто? Јер ако само молимо за опрост, али настављамо да радимо исте ствари, нема пуно користи у томе.
Ако стварно схватамо да оно што радимо није добро, потребно је мењати наше срце, мењати начин на који живимо и тражити људе који могу да нам помогну да променимо наше вредности и да правимо праве изборе.
Постоји аналогија да у сваком срцу постоје два пса: добар пас и лош пас. Добар пас лаје и позива нас на живот саосећања, опраштања, оданости, искрености и љубави. Лоша пас нас позива на живот пун зависти, охолости, похлепе, себичних похотних страсти и љутње. Дакле, ова два пса су у нашим срцима. У срцима свакога. Јесте ли то доживели?
То је природа ума: каткад осећате глас доброте, а понекад желите да се осветите и љути сте, незадовољни, нервозни и депресивни. Та два пса се боре у свима нама. Који ће да победи?
Победиће онај ког изаберемо да хранимо и да му дајемо снагу, док ће овај други, ког смо одлучили да не хранимо, да ослаби. А шта значи то храњење? То су избори које доносимо у сваком тренутку наших живота.
У свакој ситуацији, хоћемо ли следити лошег пса тако што ћемо да варамо, да будемо непоштени и похлепни, или ћемо да следимо доброг пса тако што ћемо да будемо искрени и да живимо с интегритетом?
Да ли ћемо да се интоксикујемо или да останемо трезни? То су лоши пси и добри пси; они су увек у у нама. А у зависности од тога ког пса смо хранили у прошлости, тај сада најгласније лаје.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
