Ово су најчешће грешке које правимо када су у питању медициниски термини.
Хронично упално обољење дисајних путева зове се астма. Људи који болују од ове болести зову се астматичари, и они имају астматичне нападе.
Због сугласничке групе -стм- која је тешка за изговор, говорници често при изговору ове речи избацују суласник т.
Последица тог упрошћавања доводи до низа неисправних облика као што су: асма, асматичар, асматични напад.
Прочитајте још: КАКО СЕ КАЖЕ: Код куће сам или кући сам? Да ли и ви грешите?
Случај са срчаним залисцима је нешто другачији.
У „Речникуˮ Матице српске стоји објашњење ове речи: залистак је ткиво у виду листа које затвара неки отвор у организму, а за зализак пише следеће: део косе или браде који се спушта од образа испред ува, зулуф.
До мешања ових појмова долази због њихове промене кроз падеже. Залистак се мења на следећи начин: залиска, залиску. Исто тако се мења и реч зализак: залиска, залиску.
Губљење гласа т у парадигми код именице залистак оправдано је због непостојаног а. Међутим, генитиви множине ових двеју именица нису исти.
Генитив множине именице залистак гласи залистака, а за именицу зализак он звучи овако: зализака.
Прочитајте још: КАКО СЕ КАЖЕ? Мајци или мајки? Сигурно сте се бар једном запитали шта је правилно
Такође, често се греши и код изговора речи инфаркт.
Фонетски склоп ове именице није у духу нашег језика, па се зато често чује погрешан облик – инфракт.
Још једна грешка када су у питању медицински термини често се чује међу говорницима српског језика.
Речи као што су оделење и оболење нису књижевне. Уместо њих треба користити исправне облике који гласе одељење и обољење.
До забуне долази због екавског и ијекавског изговора нашег језика.
Говорницима са екавским изговором облици одељење и обољење звуче као ијекавски, па се због тога опредељују за „екавске варијантеˮ које нису нормативно прихваћене.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
