КАДА И КАКО СЕ ТРЕБА ПРИЧЕСТИТИ? Ево шта сви верници треба да знају, а једно правило се односи само на жене

На сајту Манастира Клисина објашњено је како се правилно причестити

Oglas

Причешће се у православној вери сматра најлепшим даром који верници могу да добију од самог Бога. Верује се да овим поступком чистимо душу и тело, тако што душу за причешће припремамо молитвом и добрим делима, а тело постом. Многи мисле да је довољно постити недељу дана, и причестити се. За сједињење са Господом кроз Свето Причешће треба много више. Телесни пост је неопходан као најбоље средство да барем у тим данима поста и душа наша "пости".

Морамо се уздржавати свакога греха и свакога зла у мислима, речима и делима, а затим се искрено покајати за учињене грехе и исповедити се. Без ове духовне припреме, на основу телесног поста од "недељу дана", (или било колико) нико не би требао да приступа Светом Причешћу, стоји на сајту Манастира Клисина.

На Свето Причешће излазимо по благослову свог духовника или исповедника, ако смо постили редовно и исповедили се. Чаши прилазимо у потпуном миру, изговарајући са свештенослужитељем молитву. Руке су нам прекрштене на грудима, десна преко леве. Никада се не крстимо пред самим путиром да га не бисмо подизањем и спуштањем руке гурнули и просули Светињу.

Пред узимање Причешћа, изговарамо своје име свештенослужитељу, на шта он изговара: "Причешћује се слуга Божији (име) / слушкиња Божија (име) Телом и Крвљу Христовом". Тамо где је највећа Светиња, Крв Христова, освештана благодатним дејством Светог Духа, ту не стају вируси, бактерије, ни ма каква нечистоћа, па је свака сумња и осуда тога што се сви причешћују из једне кашичице не само неоправдана, већ и показатељ потпуног неразумевања Светих Тајни. О томе се, свакако, треба информисати кроз духовну литературу и разговор са духовником. Пред Причешће Светим Христовим Тајнама не једе се и не пије ништа од поноћи, жене не стављају кармин, како не би остављале траг на кашичици из које се узима Причешће. Затим се узима нафора (освећени хлеб), водећи рачуна да нам ниједна мрвица не падне на под, иначе је треба покупити јер се ради о светињи.

(Мондо)