Сећања на прошле дане.
Многи се још увек сећају шара и иритантног звука на телевизору. Прво, разнобојне форме у кругу, квадратићима, правоугоницима и штрафтама које су се уз једнолично пиштање појављивале с времена на време на тв пријемницима заправо има име! Зову се тест карте или тест шаблон.
Овај призор углавном се емитовао у тренуцима када је трансмитер активан, али не емитује програм. Дакле, у време када је телевизија имала “радно време” тј. није емитовала програм 24 часа. Тест карте пуштане су на почетку и на крају сваког емитовања, а шаре је углавном пратио и једнолични тон мада су неке станице користиле и укључење у радио сигнал или неку инструменталну музику.
Тест картице старе су фактички колико и телевизија. Прво су се користиле стварне, физичке картице у које би се уперила камера док је касније коришћен већ снимљен материјал.
Реч је о чисто техничкој ствари. Главни циљ овог прилично иритантног призора била је калибрација сигнала, тј. подешавање камера и пријемника да правилно приказују слику. Картице су омогућавале свима, и гледаоцима и тв станицама, да подесе своју опрему како би добили оптималан квалитет слике.
Прочитајте још: Знате ли зашто су седишта у биоскопу ЦРВЕНЕ БОЈЕ? Постоји добар разлог!
Самим тим, ништа на тест картицама није било случајно ту. Круг је коришћен због подешавања линеарности у доба док су се у телевизорима користиле катодне цеви. Док су пријемници били црно-бели коришћени су патерни са нијансама беле и црне, а са колорном телевизијом стигао је и сет шара, тзв. “СМПТЕ траке” у различитим бојама. Патерн боја увек је био исти и то редом, са леве на десну страну - бела, жута, цијан (зеленкасто плава), зелена, магента (црвенкасто-љубичаста), црвена и плава. Уз те боје, на тест картицама су се налазиле и различите нијансе црне које су омогућавале да се јачина светла и контраст на екранима подесе што боље.
Најпознатију тест карту направила је 1966. године компанија Филипс. Садржај и форму шаблона осмислио је инжењер Фин Хендил уз помоћ колеге Ерика Хелмера Нилсена. Шаблон је назван “Пхилипс ПМ5544“ и коришћен у Великој Британији, Канади, Сједињеним Америчким Државама, на Филипинима, у Мјанмару, Јужној Кореји, Тајвану, Јапану, Аустралији, Шпанији… а и ми га се добро сећамо.
Некада уобичајен призор, тест картице се данас ретко виђају изван телевизијских студија, постпродукције и дистрибутивних објеката. Више немају за циљ да помажу гледаоцима у калибрацији телевизора пре свега због тога што савременим тв пријемницима није потребно скоро никакво подешавање, а томе је допринео и дигитални сигнал.
Такође, већина телевизијских станица програм сада емитује нон-стоп 24/7 па нема ни оног симболичног “почетка и краја” сваког радног дана.
(Историјски забавник)
БОНУС ВИДЕО:
