Погледајте о ком дрвету је реч
Постоји веровање да на кров куће треба ставити чуваркућу, или перунику, јер наводно штите од удара грома.
Багрем не ваља садити близу куће, говоре веровања, а интересантна чињеница је и да се он некада звао нерод. Исто тако багрем не треба калемити.
Ако се неко дрво осушило или је корење почело да уништава темеље куће, време је да, према веровањима, преуредите ваше двориште и посадите биљке које су поштовали наши преци. Прво треба засадити дрвеће и жбуње, а онда и цветнице.
Често се наводи да је најлепши украс за двориште храст лужњак, јер је његова крошња лепо разграната и прави „дебео“ хлад. Такође, храсту лужњаку прија и близина воде.
Липа је за Словене била свето дрво, јер су њени цветови лековити. Ово дрво пчелама даје добру пашу, а медовина је била главни извор сласти за Словене. Липов угаљ пречишћава воду. Међутим, липа се сади са стране, близу, али не и изнад гарнитуре за седење.
Врба је у време када су кажњавана деца називана „Мирко“, а врбовим гранчицама се на Младенце, Лазареву суботу и Цвети, ударају деца речима „расти као врба“. За кору врбе важи да је лековита за прехладу.
Глог је жилав, а листопадни жбун може да буде бео, црн или црвен. Бобице глога се беру када сазру и од њих се праве џемови, чај, сок… Глог је идеалан да се обликује и као жива ограда, а приликом садње треба додати креч у садну рупу.
Дрен први цвета у пролеће, а зреле плодове даје у јесен. Њиме се ките куће за велики српски празник, Ђурђевдан, верује се да је он симбол здравља, а за Богојављење се даје деци да поједу дренов цвет да би били, отпорна на болести, пишу Новости.
Јабука је омиљено воће, не једе се пре Петровдана. Срби су одувек калемили јабуке, а ко то није радио, није смео да их сече. Домаћа сорта петровача има бујно округло стабло и плод сазрева у јулу.
Срби су гајили шљиву још у старој постојбини и од тада је сачувана најквалитетнија сорта за сушење, пожегача. Покожица садржи најквалитетнија етарска уља.
(Крстарица)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
