Данас, 6. јануара, српска православна црква празнује Бадњи дан, који се прославља уочи Божића и најављује га. Име је добио по бадњаку, који тај дан уносимо у наше домове.
Божић је најрадоснији хришћански празник којим се слави рођење Исуса Христа. То је празник рођења новог живота, деце и родитељства и као такав обележава се најлепшим верским обичајима.
Многи обичаји везани за Бадњи дан сасвим су пагански, а црква им је касније дала хришћанско обележје. Обичаје око Бадњег дана су Срби наследили од својих предака и још увек их одржавају.
За бадњак се сече грана храста, који је код Словена одувек био свето дрво. Везује се за словенско божанство Световида.
Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта.
Прочитајте још: Знате ли зашто поштоваоци Достојевског купе каранфил и изађу на трећој станици, код манастира Александар Невски?
Фото: Депозит
Народни обичаји око Бадњег дана су веома стари и до данас се много обичаја изгубило или заборавило. У различитим крајевима, обичаји се разликују у неким елементима, а данас су прилагођени животу у граду.
Већ у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак. Бадњак секу искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, пре изласка сунца.
Прочитајте још: Знате ли зашто је манастир ЖИЧА ЦРВЕНЕ боје? Ми имамо одговор!
Пре сечења се дрвету каже "добро јутро", честита му се празник и моли се да донесе здравље и срећу породици. Затим се дрво посипа житом, а у неким крајевима му се дарује колач посебно умешен за ту прилику. Дрво се не сме додирнути голим рукама, па онај који га сече навлачи рукавице.
Дрво се увек засецало са источне стране јер је требало да падне на исток.
Онај ко је секао бадњак, трудио се "да се дрво не мучи" тј. да се обори из једног ударца или највише са три. Ако дрво не падне ни после трећег ударца, мора се кидати рукама јер више удараца није дозвољено.
Фото: Принтскрин / You Tube / Rajko Aksentijevic
Иверак који отпадне при првом ударцу се покупи и чува. Један део ивера се чува у кући и верује се да целој породици доноси мир и благостање.
Прочитајте још: Писмо МАСОНА које се ПРЕПРИЧАВА: Испровоцираћемо социјалну КАТАКЛИЗМУ и отворити врата ЛУЦИФЕРУ
Када домаћин донесе бадњак, оставља га поред улазних врата, а тек са првим мраком се бадњак уноси у кућу и ставља, према обичају, на огњиште.
После доношења бадњака коље се печеница (понегде се коље или "утуче" на Туциндан).
На Бадњи дан се пече божићна чесница, припремљена претходног дана, на Туциндан. У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око обавезно посне трпезе - посна јела, риба, суве шљиве, ораси...
ПАЉЕЊЕ БАДЊАКА
Бадњак се целива, маже медом и ставља на огњиште.
Обичај налагања бадњака на ватру веома је стар. Деца „џарају“ ватру, односно гранчицама распаљују ватру изазивајући прегршт варница и искри говорећи „колико искрица толико парица, пилића, кошница...“ набрајајући сву стоку и живеж чије се благостање прижељкује.
Прочитајте још: Манастир Куманица крије НАЈВЕЋУ СРПСКУ ТАЈНУ: Мошти Светог Саве НИСУ СПАЉЕНЕ?!
Негде се уз бадњак у кућу уноси и печеница и говори „Добро вече, честити ви и бадње вече“, а укућани одговарају „Добро вече, честити ви и ваша печеница“.
По завршетку, домаћин окади цео дом и вечеру, запали свећу и приступа се бадњој вечери.
Негде се на Бадње вече меси чесница, бадњачки колач, без квасца са орасима и намазана медом.
Фото: Депозит
БАДЊА ВЕЧЕРА
Слама која се уноси у кућу, обедовање на поду и разношење ораха по кући су део култа мртвих. Три дана се са трпезе не прикупља него само доноси, па се чак и не чисти по кући.
БДЕЊЕ
Током ноћи се пазило кад ће бадњак да прегори. Некада су сви укућани остајали будни док бадњак не прегори, а касније је само један мушкарац остајао да бди.
Према обичају, онај ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан са њим треба да се помири.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
