ЦИРКУЛАРНИ градови су они који примењују принцип циркуларне економије у свим аспектима свог функционисања. Циркуларна економија је економски систем који се заснива на смањењу, поновном коришћењу и рециклирању ресурса, уместо на њиховом исцрпљивању и бацању.
Циљ циркуларне економије је да створи вредност без стварања отпада и загађења, и да допринесе решавању глобалних изазова као што су климатске промене, губитак биодиверзитета и социјална неједнакост.
Према проценама УН до 2050. године скоро 70% светске популације ће живети у градовима,. Градови су велики потрошачи енергије, воде, хране и материјала, и велики произвођачи отпада и емисија гасова са ефектом стаклене баште. Ако градови наставе да расту по линеарном моделу, који подразумева производњу, потрошњу и одбацивање отпада, то ће имати катастрофалне последице по животну средину и друштво. Зато је неопходно да градови пређу на циркуларни модел производње и потрошње производа, који се заснива на три принципа: смањење (редуце), поновна употреба (реусе), рециклажа отпада (рецyцле).
Циркуларни градови се заснивају на четири кључна принципа:
1. Градови треба да планирају и пројектују своју инфраструктуру, зграде, јавне просторе, мобилност и услуге тако да минимизирају потрошњу ресурса, отпад и емисије, и да максимизирају њихову употребу, век трајања и вредност. То подразумева коришћење обновљивих и рециклираних материјала, примену зелене архитектуре и урбанизма, развој паметних и енергетски ефикасних решења, и промовисање дељења, изнајмљивања и поправљања добара и услуга.
2. Градови треба да створе услове и подстицаје за циркуларно понашање и пословање. То подразумева усклађивање законских и регулаторних оквира, успостављање сарадње и партнерства између различитих актера, укључујући јавни, приватни и цивилни сектор, подстицање иновација и дигитализације, и подизање свести и образовања грађана и привреде о предностима и могућностима концепта циркуларне економије.
Фото: Схуттерстоцк
3. Градови треба да прате и процењују свој напредак ка циркуларности, користећи релевантне индикаторе и методе. То подразумева прикупљање и анализу података о потрошњи и производњи ресурса, отпаду и емисијама, као и о друштвеним и економским ефектима циркуларности. Такође подразумева транспарентност и размену информација и знања са другим градовима и заинтересованим странама, и коришћење повратних информација за унапређење циркуларних стратегија и политика.
4. Градови треба да подстакну и омогуће својим становницима да усвоје циркуларни начин живота, који је усмерен ка задовољавању основних потреба и побољшању квалитета живота, а не ка прекомерној потрошњи и материјализму. То подразумева промовисање вредности као што су солидарност, сарадња, одговорност и креативност, и подржавање иницијатива и активности које доприносе социјалној кохезији, културној разноликости и партиципацији грађана у одлучивању и решавању проблема.
Да ли сте знали да неколико градова у свету предњачи у примени циркуларне економије. Ту се пре свега убрајају скадинавски градови али примере добре праксе можемо видети и у Сан Франциску или Милану.
Паметни градови су шанса нашег доба, јер представљају начин да се градови прилагоде глобалним изазовима и постану одрживи, отпорни и инклузивни. Предности које доносе модерне дигиталне технологије би требало да се користе са циљем да се унапреди благостање становника који живе у градовима. Посебну пажњу у процесу креирања паметних градова треба посветити областима као што су информационо-комуникационе технологије, здравство, енергетика, шира примена обновљивих извора енергије, туризам, грађевинарство, телекомуникације, информатичка безбедност, транспорт (јавни превоз), системи управљања отпадом…
Седам градова широм света предњачи у настојању да пређу на циркуларну економију.
Сан Франциско, дугогодишњи светски лидер у рециклажи, поново искористи 80% свог отпада и има за циљ да следеће године достигне нулту вредност отпада. У Копенхагену, у Данској, 62% становништва сваки дан иде на посао бициклом, ужива у најкраћем радном времену и придружује се бесплатним спортским активностима. Као резултат овог приступа становници Копенхагена сматрају се међу најздравијим и најсрећнијим на свету.
А Вхангауи на Новом Зеланду се може похвалити првом воденом површином на свету којој су додељена законска права једне особе. Река Вхангануи, коју староседеоци Маори сматрају претком, надгледају два законом додељена чувара животне средине: статус личности такође помаже да се заштите домородачке традиције Маора.
