Кошаркашка јавност у региону са нестрпљењем чека објављивање аутобиографије легенде југословенске кошарке - Крешимира Ћосића.
Спортски великан који нас је прерано напустио, у 47. години живота, био је играч и тренер испред свог времена. На начин на који је Крешо играо некада, центри су почели играти тек две деценије касније, а његове тренерске идеје и данас су актуелне у светској кошарци.
Крешина старија ћерка Ана објединила је све његове записе писане за никад објављену аутобиографију. Промоција аутобиографије легендарног кошаркаша заказана је за мај ове године.
Ана је у разговору за вечерњи открила да је Крешо у својим текстовима објаснио зашто никада није јурио за НБА славом.
"Да је тати кошарка постала посао престао би да ужива, а он није хтео да буде роб свог најдражег спорта".
За разлику од данашњих играча који једва чекају да оду, Ћосић је имао другачији став 70-их годна. Ево како је 1972. гледао на то да га је драфтовао Портланд.
"Да сам прихватио, постао бих први странац који наступа у НБА лиги, али будући да ме професионална кошарка није занимала одлучио сам да останем на факултету и завршим студије. Замисли, потпишем уговор, купим ранч, оженим се, зарадим новац, добијем децу Џона и Џулијету... а ако ћу по мормонском, онда бих их имао седам до тринаест... Па онда морам да купим још већу кућу и преселим се на врх неке планине."
"На све понуде професионалаца одговарао сам на исти начин - све сам одбио. Нисам могао да прихватим а искључиво новац управља мојим животом и бићем. Нисам хтео да се подредим кошарци и да само будем кошаркаш. Било ми је јасно да је живот много шири, а да је чар игра у правом, а не купљеном такмичењу. Тако сам рано одлучио да ми новац и слава не смеју значити ништа. Играм, живим и у томе ћу успети", сматрао је легендарни кошаркаш.
Један од најбољих југословенских кошаркаша оптужен је својевремено да је радио за ЦИА, стоји у документацији Викиликса. Ћосић је био припадник мормонске цркве и имао је великих проблема са комунистичком партијом и буквално је протеран из Задра, где је одрастао и започео кошаркашку каријеру. Ћосић се пожалио једном функционеру америчког конзулата да га у Задру жестоко критикују због приступања мормонима и да су локалне власти оптужиле мормонску цркву да је испостава Америчке обавештајне агенције.
У својим мемоарима Креша је појаснио и свој улазак у мормонску заједницу.
"Мормони су доследни у самоконтроли, а живе у чистим, хомогеним породицама са пуно деце. Одбијање дроге, алкохола, цигарета, кафе, па чак и чаја, као и висок ступањ хигијене и смисао за организацију друштвеног , просветног и спортског живота учинио их је отпорним на многа зла друштва. Смиреност која је зрачила са њихових лица и дисциплинованост на коју сам наилазио на сваком кораку покренули су у мени, који сам био склон својеглавости и авантуризму, па и дрскости... низ питања"
"Када сам пожелео да се прикључим мормонима, то је изазвало чуђење и неверицу околине. Док нисам са собом рашчистио нека питања, нисам хтео да се изјасним. Али кад сам вођен неким унутрашњим гласом кренуо да обучем ново бело одело на приступном обреду крштења, био сам сигуран да ћу тиме добити много", стакао је Креша.
О овој, мање познатој страни Крешимира Ћосића за хрватске медије једном приликом је причао Јосип Ђерђа, Ћосићев велики пријатељ и једно време саиграч у КК Задар:
"И мене је хтео да преведе у мормоне, доносио је из Америке књиге о тој религији и покушао да их објави са преводом на хрватски, али то му није успело. Због тога је анатемисан у јавности и буквално протеран из Задра уз оптужбе да је украо 800.000 марака. Тада је отишао у Љубљану да игра за Олимпију, а имао је заштиту једног од најјачих људи у држави, Станета Доланца " рекао је Ђерђа.
Ћосић је 1948. године рођен у Загребу, али је одрастао у Задру где је започео своју каријеру 1965. играјући за КК Задар и ту се задржао до 1969. године.
Кошарку је наставио да игра на Универзитету Бригам Јанг у периоду од 1971-1973. Након универзитетске каријере одбио је неколико понуда да игра у НБА клубовима и вратио се у КК Задар, где је остао до 1975.
Играо је још за Виртус и Цибону (1980—1983). Државно првенство освојио је 6 пута, а кошаркашки куп 4 пута. Са Цибоном је освојио Куп победника купова 1982.
Са репрезентацијом Југославије, за коју је наступио 303 пута, освојио злато на Европским првенствима 1973, 1975. и 1977, сребро 1969, 1971. и 1981. и бронзу 1979.
На Светским првенствима је освојио прво место 1970. и 1978. и друго 1967. и 1974, а на Олимпијским играма златну 1980. у Москви и сребрну медаљу 1968. у Мексико Ситију и 1976. у Монтреалу.
Од 1969. до 1973. играо је у САД-у за Свеучилиште "Бригхам Yоунг", а био је уједно први играч који није био из Америке, а да је био одабран у драфту за НБА. Упркос бројним понудама из НБА лиге, Ћосић је одлучио да се врати у Европу.
Захваљујући резултатима сматра се једним од најбољих кошаркаша у историји Европе као и једним од најбољих играча који је играо за Југославију. Био је препознатљив по начину игре, техници и елеганцији.
Био је први Европљанин који је заиграо на Ол-стару.
1976. године започео је тренерску каријеру у Олимпији, а показао се успешним и као тренер репрезентације. Као тренер дебитовао је на Европском првенству у Немачкој 1985. године, а репрезентација је под његовим вођством освојила олимпијско сребро на играма у Сеулу 1988. године.
