Света икона Пресвете Богородице Богољубске настала је у најзанимљивијој епохи руске историје.
Велики кнез Андреј Богољубски био је син оснивача Москве Јурија Долгоруког, али радознали ум, посвећеност духовности и наукама, наследио је од познатог деде Владимира Мономаха, пра-пра унука византијског цара Константина Мономаха.
Млади Андреј био је обузет идејом о стварању руске православне државе, на територијама тадашњих кнежевина по византијском моделу и одмах по пунолетству кренуо је у Цариград, па на ходочашће у Јерусалим,.
Прочитајте још: "Мајстор и умјетник свему био је неки монах, родом Србин, по имену Лазар": Сат у КРЕМЉУ направио је ХИЛАНДАРАЦ
Вешт, храбар, смирен, обучен у свим војним вештинама, Андреј је у првим редовима учествовао у походима оца.
Јуриј Долгоруки столовао је у Кијеву, а када је дошло време да замени оца, сви су очекивали да ће Андреј доћи у Кијев. Пролазило је време, а он се није појављивао, већ је ковао нове планове, који су били везани за нову престоницу, која ће бити удаљена од првих линија непријатеља, а бити толико значајна и уређена да ће засенити Кијев и друге градове.
Уместо Кијева, почео је изградњу Владимира.
Донео је одлуку која ће имати судбински значај за развој и стварање Русије на садашњем простору. Област коју су Кијевљани звали Залесје, иза шума и далеко од граница из којих су долазиле хорде и пљачкаши, била је самим положајем заштићена. Почела је изградња Владимира као новог центра Русије.
Записана је његова наредба да све што има у Кијеву овде мора бити веће и лепше. Почела су да ничу многа велелепна здања: дворци, храмови, куле, утврђења.
Све је било веће и лепше.
Тако су кијевски бедеми дуги четири, а владимирски - седам километара, Златна капија на улазу морала је бити већа и лепша, а храмови од белог камена обрађеног на владимирски начин, међу којима је бисер старе руске архитектуре Црква Успења Пресвете Богородице.
Прочитајте још: Продавница је у башти, апотека је у шуми: Ови људи су потпуно ПРОМЕНИЛИ НАЧИН ЖИВОТА, а ово је прича о њима (ФОТО)
Крајем 1170. године ујединио је све руске земље, а после четири године убијен је у ноћи 30. јуна. Руска православна црква канонизовала га је 1702. године. Његове свете мошти налазе се у Андрејевској Успењској цркви у Владимиру.
Богољубовски манстир Фото: А. Башкевич
На неколико километара од Владимира, скоро као његово предграђе, налази се село светског значаја, именом Богољубово. Није утврђено да ли је свети велики кнез добио име по њему, или село по кнезу, или по икони Пресвете Богородице Богољубске.
Одлучивши да уместо у Кијев крене у Владимир и од њега створи нову престоницу кнез Андреј кренуо је са свитом и понео из вишгородске цркве највећу светињу икону Мајке Божије. Била је то чувена икона Пресвете Богородице, сликана руком Светога Луке, која је стигла из Цариграда. У близини Владимира, поред реке Кљазме, коњи су се зауставили и кнез је наредио да се на том месту преноћи.
У сну му се јавила Богородица и тако је настала прва руска икона!
У сну, јавила му се Пресвете Богородица са поруком да на том месту сагради храм, а да икону Богородице коју носи са собом однесе у Владимир. Руским сликарима је наредио да осликају нову икону са ликом Пресвете Богородице како ју је видео у сну. Тако је настала прва руска икона. Богородица стоји са погледом упереним према небу и обраћа се молбом своме Сину да заштити Руску земљу и руски народ.
Манастир је под заштитом УНЕСКО
Манастир Рођења Пресвете Богородице убрзо је подигнут на месту Јављања, а током времена око њега је створено насеље које је добило име Богољубово. Најстарија здања су под заштитом УНЕСКО, међу којима и она која су била део резиденције великог кнеза Андреја Јурјевича Богољубовског.
Прочитајте још: Свети КЛИН из Христове руке и данас ЛЕЧИ БОЛЕСНЕ
Сјај и дух минулих времена зраче из ове светиње која представља један од бисера чувеног "Златног прстена Русије" , који обухвата најстарије градове Русије, музеје на отвореном, који чувају здања од дванаестог до осамнаестог века, манастире, цркве, тврђаве...
