Тројица руских пилота, белогардејаца, оснивача авијације Краљевине Југославије погинула на исти начин у размаку од седам година.
Друштво за ваздушни саобраћај "Аеропут" основано је 17. јуна 1927. године и радило је до 1948. године. "Аеропут" је био међу првих 10 цивилних авио-превозника у Европи и 21. у свету.
Прочитајте још: 1999. откривено СВЕТИЛИШТЕ: Старо је 4.300 година, а крај дрвених стубова пронађене су лобање деце и жена
Међу првим пилотима водећу улогу су имала тројица руских прекаљених летача из Првог светског рата: Владимир Стрижевски, Виктор Никитин и Михаило Јарошенко.
Важили су за легенде.
Руски емигранти су прво летели у војној авијацији, па су прешли међу цивилне летаче и важили су за најбоље. Стрижевски је, чак, важио за легенду, јер не само што је обучио многе младе пилоте, већ је тестирао 200 нових авиона и имао 4.000 летова.
Чуо се прасак и експлозија. И сви су заћутали.
Виктор Михајлович Никитин рођен у Кијеву пилотирао је тромоторцем авионом "Подгорица" на редовној линији Љубљана - Сушак у уторак 12. септембра 1933. године, али никада није слетео.
Последњи пут је виђен како у шест часова ујутру полеће са аеродрома у Љубљани који је био обавијен маглом. Непуна два минута од полетања само су се чули прасак и експлозија. Уследила је гробна тишина. Оба члана посаде и шест путника прве су жртве компаније "Аеропут" и нашег путничког ваздушног саобраћаја.
Јарошенка су оптуживали да је ноћ провео у бару, али је било превише случајности...
Михаило Симонович Јарошенко, рођен у Белгороду, управљао је модерним "спартаном" старим само годину дана и произведеном у фабрици "Змај" у Земуну. Иако је био 15. јул 1936. године Љубљана је под маглом. Редовна линија Љубљана - Сушак је, очигледно, баксузна јер је у исто време полетео и страдао.
Јавност је шокирана и сматрало се да је са 43 године био "стар". Други су говрили да је био уморан и раздражљив. Трећи да је ноћ провео у бару, да је пио и мало спавао... У сваком случају, јавност не верује у случајност.
Смрт треће руске легенде је целу Југославију оставила уплакану и без речи.
Четири године касније страдала је и трећа легенда, чувени Владимир Стрижевски. Он је у јутро 22. августа 1940. године сребрним двомоторцем "локид" рутински пловио по лепом времену на редовној линији из Загреба за Сплит.
Прво је с посадом прекинута радио-веза, па је почело трагање за летелицом. Расписана је и награда за било какву информацију о авиону, посади и путницима. Ттрагачи су открили ужасну истину - на врховима Велебита изнад Госпића "локид" је ударио у стене. Смрт је задесила оба члана посаде и свих девет путника.
Лет је био рутински, а са Јадрана је пиркао ветрић. Прво је прекинута радио веза, па је почела потрага, онда је расписана награда...
Стрижевски је сахрањен на Новом гробљу, поред руске капеле уз војне почасти.
Прочитајте још: Најважнији после ТИТА: Ранковић је ЗАПЛАКАО само 6. новембра, а онда је на ред дошао СЛОБА МИЛОШЕВИЋ
Јавност је поново нагађала, јер је било готово невероватно да сва тројица искусних пилота белогардејаца страдају баш у Словенији и Хрватској. Источари данас сматрају да је проблем био у ниским мерама безбедности, као и да су они превише сати проводили на небу, па су умор и лоше временске околности била погубна комбинација.
