Чувени сликар, Милош Шобајић, напустио нас је у априлу ове године, иза себе је оставио супругу Мају и мајку Миру.
Пре Маје, Милош је имао два брака, од којих први даје инспирацију за прави љубавни филм. Необична љубавна прича Милоша и Лотос Масникосић, трајала је скоро пола деценије. Оженио ју је тајно, у Дубровнику, а кумови су били случајни познаници које су срели на Страдуну.
Лотос као највећа подршка
Ево како је причао о њиховој љубави, као прави и непоправљив романтик.
– Моју Лотос (сви је зову Лотка,а име јој је одабрала мајка, јер је зачета међу лотосима) упознао сам и заволео као гимназијалац. Увек ми је била велика подршка иинспирација. Њена је била идеја да одемо из Београда у већу средину, где ћу имати више простора да се остварим. Оштро смо „напали” Париз… а да нисмо знали, кад смо доспели на аеродром, ни куда ћемо ни како ћемо. Све је добро прошло, а ми смо, ево, пропутовали свет и поново се скрасили у Београду - испричао је својевремено Шобајић за Политику.
Прочитајте још: СРПСКА СНЕЖНА ПРИНЦЕЗА: Светлана је прошла пут од ЗЛОСТАВЉАЊА до каријере успешног АЛБИНО МОДЕЛА (ФОТО)
- Деце, на моју жалост, немамо. Желео сам да их имам четворо-петоро, али је Лотос била против тога, није хтела да их рађа „у овај грозни свет”. Тако сам ја био и остао средиште њеног живота, слободан да се у потпуности посветим својој уметности – додаје Шобајић, чија романса неодољиво подсећа на ону између чувеног шпанској сликара Салвадора Далија и његове Гале.
Љубав до краја живота
Када је Лотос преминула 2011. године, Шобајић је то јако тешко поднео, а колико су га сећања на његову Лотку мучила, говори и начин на који је приликом једног интервјуа одговорио на питање где се одмара.
- Раније смо ишли у Далмацију. Лотос је пореклом из Шибеника, а моји су имали кућу у Млинима поред Дубровника. После последњег рата прешли смо у Боку, у прелепу Костајницу, преко пута Пераста. Али, то је за мене крај, нећу више ићи на тај део обале због успомене на Лотос. Измислићу нешто ново.
Новинар га је потом упитао како му је без Лотос, на шта је сликар одговорио:
- Грозно ми је. Јуче сам сликао у атељеу и плакао. Много сам сад осетљив. Међутим, догодило ми се нешто неочекивано, а лепо; док сам сликао питао сам се: „Где је она сад, шта ради, с ким је, у ком свету живи?” И одједном ми нешто каже да она, у ствари, живи у мени, и да гледа мојим очима, дише мојим плућима. То ме тако смирило да сам га оберучке прихватио као истину.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
