Oglas
Oglas
· · Коментари: 0
национално благо

Најбоље ЗДРАВИЦЕ говори овај човек: Упознајте ДРАГИШУ СИМИЋА, најбољег српског здравичара! (ВИДЕО)

Драгиша Симић је један од малобројних здравичара, ризничара националног блага!

1623848417_201932704_476997553376699_5041236414128279964_n.jpg
ФОТО: А. М.
Oglas

На промоцији Фестивала Good Good and Wine, срели смо чувеног Драгишу Симића, једног од ретких преосталих здравичара. Он ће у суботу, говорити здравицу на Фестивалу, што је догађај сам по себи.

Драгиша је коаутор великог хита "Куће мале кречене у бело".

Ко је здравичар?

Чувар националног блага

Изговарање здравица којима се изражавају жеље се благостање приликом свечаних догађаја,  део је обичајне праксе и усмене традиције присутне на територије целе Србије. Обред наздрављања везан је за различите приватне и јавне догађаје, као што су крсне и црквене славе, свадбе, обичаји у вези са рођењем, календарски празници, а само изговарање здравице, захтева извођача који има високу способност импровизације, реторичке и драмске вештине.

Прочитајте још: Да ли знате шта се крије иза стихова песме "Бацила је све низ ријеку"? Песму нећете моћи да слушате без суза у очима! (ВИДЕО)

Биографија
Драгиша Симић, рођен 28. маја 1949. године у селу Горњи Мушић, код Мионице. Свира хармонику, компонује, пева народне песме и једну од најлепших песама која је велики хит у Србији "Куће мале кречене у бело", чији је коаутор. На манифестацији "Чаша воде са извора" добија "Икону за изворно народно стваралаштво" и, титулу Краљ српске народне музике.

Здравичар изговара текст здравице обраћајући се домаћину или слављенику, онима у чију част се одржава свечаност и свим учесницима догађаја, наздрављајући уз ритуално подизање чаше (флаше, чутуре) и испијање пића.

У актуелном тренутку наздрављање је везано и за сценске наступе и представљање различитих обичаја у медијима.

Како каже Драгиша, здравица припада сфери усмене књижевности. Опстаје само захваљујући пракси предавања знања с колена на колено.

Како се постаје здравичар?

Нема школе за ову вештину

Драгиша је поделио са нама да не постоји школа за здравичара, већ се то учи од старијих. 

- Мени су и отац и деда били здравичари. Ја сам као мали слушао како говоре за столом и на свечаним догађајима и полако сам усвојио знање.

- Здравичар не може да буде свако. Ово је делом божији дар. Морате да имате смисла за то, а остало се надограђује.

Драгиша је успео да уврсти здравицу на листу наматеријалног културног добра.

На питање да ли постоје и други здравичари, Драгиша са осмехом на лицу потврђује.

Прочитајте још: Партизани стрељали брата МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА због "крађе": А да су знали зашто је то урадио, умрли би од стида! (ФОТО)

- Како да не. Има нас доста. Имамо и своја такмичења, као на пример "Дане шљиве", где и победио на тему шљива.

- Тренутно радим са дететом од пет година које учи да буде здравичар. Код мене долазе млади људи који су расположени да очувају српску културу и обичаје.

Нематеријално културно добро

Заслужено на листи

Драгиша пише песме, казује беседе и здравице које је успео да уврсти у листу националних вредности Србије као нематеријално културно добро нашег народа. Здравица се налази на листи наметеријалног културног добра, уз крсну славу, свирање уз гусле, певање уз ројењ пчела, Драгачевски сабор трубача у Гучи...

Како Драгиша Симић поје, можете уживо погледати у суботу на Фестивалу, а ми вам представљамо снимак, како бисте чули како звучи традиционална српска здравица.

ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ 

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas