''Била сам хладна изнутра, али невероватно примамљива споља''
Каника Батра је млада инфлуенсерка, модел и финалиста британског издања избора за Мисс Универсе, а недавно је поделила своју животну исповест. Наиме, она је јавности признала да има дијагнозу социопатије, те да је потпуно лишена осећања као што су кривица, емпатија или кајање. Каника, уједно, тврди да је срећна што нема овакве емоције, те да су је оне довеле до успеха у животу. Њену исповест преносимо у целини.
- Ја сам социопата. То је моја дијагноза. Не осећам никакву кривицу, емпатију или кајање - и не разумем зашто се на то гледа као на нешто лоше. Очигледно, сви верују да вас емпатија аутоматски чини добром особом. Ја се не слажем са тим, износи шокантне тврдње она, и додаје:
- Верујум да емпати имају веома селективну емпатију и да се она може употребити против вас на више начина. Ја имам когнитивну емпатију. Тачно знам кроз шта пролазите и мислим да је то довољно. Не морам да преузимам и твој емоционални терет.
- По друштвеним стандардима, можда сам ја зла особа; не радим ствари на "исправан" начин и није ми нужно стало до многих људи. Ипак, стално ми је до оних који су ми најближи. Али, сви остали - ако ми се нађу на путу, ја ћу их поразити.
И није ме брига шта друштво о томе има да каже.
- Када сам имала 21 годину дијагностикован ми је антисоцијални поремећај личности (АСПД), али и током одрастања сам била повелика претња. Изостајала сам са наставе, насилно се понашала, патолошки лагала, малтретирала сам друге и била безосећајна и све то пре 15. године.
После средње школе, научила сам да манипулишем другима на много суптилнији начин, иако ми је још увек недостајало афективне емпатије, кривице, кајања и вероватно савести. Ипак, ја сам направила маску како бих сакрила свој АСПД. Моја личност је била љубазна, милосрдна и пре свега - харизматилчна.
Када ми је званично постављена дијагноза, нисам радо ишла код психијатра. Покушала сам да себи одузмем живот и патила сам од тешке депресије. Понуђена ми је могућност да будем или смештена у установу или да одлазим код психијатра у амбуланту; а јасно је да сам изабрала ово друго.
Мој психијатар је могао да прозре патолошке лажу и покушао је да промени мој начин размишљања, али могу отворено да кажем да сам и даље била опака према људима који су покушали да иду против мене. Недостатак савести ми је, такође, омогућио да се претворим у клептомана - није да ми је то било потребно, једноставно се радило о узбуђењу.
Била сам хладна изнутра, али невероватно примамљива споља. Била сам друштвени камелеон и добро сам се снашла у студентској политици јер сам могла да постанем ко год људи желе да будем и било ко ко ће ме довести до успеха.
Верујем. Моја породица је препуна људи за које сматрам да би лако могли да добију исту дијагнозу као и ја или би могли директно да буду прозвани психопатама. Такође сам одрасла у окружењу људи са историјум насиља у породици и сексуалног напада.
И сама сам искусила то, у раним 20-им. Колико год да сам била лукава, била сам надиграна, а оно што ме највише љути јесте губитак контроле. Док сам била дете нисам смела да показујем емоције и борила сам се да са повежем са људима од раног детињства. Нисам знала шта је наводило људе да буду пријатељи једни са другима, па сам опонашала понашање које доноси успех.
Видела сам људе како плачу на улици, али мене то нимало не погађа. Не осећам апсолутно ништа. Сматрам да ме се то уопште не тиче. То није мој проблем.
Иако ми није стало до насумичних, непознатих људи, ја се ипак бавим филантропијом - и то не зато што ми друштво тако каже. Имам одређен низ тема до којих ми је заиста стало, укључујући права жена и креирање склоништа за жртве насиља у породици, па донирам добротворним организацијама које се баве тим проблемом.
Нико ме није подржао када сам силована, и упркос томе што је полиција хтела да мој случај изведе на суд, многи су ме називали лажовом. Имам саосећања према женама које су искусиле оно што сам и ја прошла и покушавам да подржим друге у тој ситуацији, завршава своју исповест Каника.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
