Душан Степановић каже да су његовог деду лажни сватови зауставили у рану зору, понудили га ракијом, а онда су се претворили у коњске главе
Због многих прича које су чули, Бистричани не желе да искушавају судбину, па у касним сатима више не пролазе преко мостова.
Прочитајте још: Највећа комунистичка ТАЈНА: Ко је убио 4.000 Срба и 12 Немаца и зашто је Мустафа Голубић виђен у Смедереву?
Увече сви беже од моста
Одавно није као суза бистра Бистричка река, али "помутила" се и прича о Бистрици откако су њени мостови постали места за избегавање у касним вечерњим сатима.
У Бистрици није све бистро као што изгледа!
Долазимо у село од нешто мање од 700 становника, који нам поносно кажу како се Бистрица и даље буди и успављује уз звук воденица. И још поносније додају да се Бистричани полагањем воденичарске заклетве заклињу чашћу и образом да ће поштено млети брашно и чувати његов висок квалитет.
А онда, утишавају тон и за почетак нам само потврдно климају главом да у њиховом селу, ипак, није све тако бистро.
Прочитајте још: НАЈДУЖА НОЋ у историји човечанства догодила се 536. године и трајала је 18 месеци. Шта се тачно десило?
Сватови на мосту по мраку
Брине их шта се то дешава на мосту. Једном и другом.
- Још се стресем од страха када се присетим приче мог деде, угледног "солунца". Давно ми је испричао како је једном, у рано зимско јутро, по мрклом мраку кренуо са кравама на пијацу. Иде деда, а одједном, на мосту чује и види сватове - прича Душан Степановић.
Сватови су деди понудили ракију. Није се уплашио.
Деда се није се уплашио, јер је био сигуран да је то влашка свадба из суседног села, па да је било толико весело да се славље наставило до зоре. Некад је био обичај да кум мора да се испрати до краја, чак иако је из другог села.
- Настави деда у том смеру, а сватови га зауставише. Краве су се укопале од страха, али не и он. Незнанци му понудише да попије ракију и он то учини. Међутим, у том тренутку, сватови нестају, а појављују се коњске главе. Тада се престравио! - прича Душан.
Прочитајте још: У ГРОБУ зазиданом пре два миленијума горело је СВЕТЛО! У чему је тајна "вечите ЛАМПЕ"?
Наставио је даље деда, кад оно, са друге стране моста, опет свадба. И опет све исто. Ракија, коњске главе. Једва се извукао одатле и од тада више никада није имао мира када би му споменули мост.
Сила која се не види, али се чује
Наизглед сасвим мирно село, чији је комплекс од десет воденица, ваљавица сукна, цркве, салаша, пет кућа, старе школе и кафане, 1986. године проглашен за културно добро од изузетног значаја, узбуркано је страхом да ће људе прогутати мрак ако ноћу буду прелазили преко мостова.
Милорад је на мосту чуо страшну рику.
На Железничком се то, каже нам Милорад Митровић, једном замало и догодило. И то њему и његовој супрузи.
- Жена и ја смо отишли пешке у посету код мог брата и снајке у суседно Мало Лаоле. Нас двојица смо лепо разговарали, супруге су плеле и тако нам је брзо пролетело време да нисмо ни приметили да је пала касна ноћ. Кренули смо кући и негде око 23.30 часова смо се затекли на мосту - каже Милорад.
Прочитајте још: Највише вампира живело је у Подунављу, а проблем је решен КИНЏАЛОМ
Међутим, одједном се зачу страшна рика.
- Толико ме је то изненадило да сам испустио цигарету, а жена се одузела од страха. Да бих њу умирио, ја се направим како ништа нисам чуо. Кад, не лежи враже, рика постаде још гласнија. Супруга ме стеже око руке а ја, да не би почела да паничи, слажем да се то једном човеку из кафане отелила крава, али заборавио да јој кажем. Ветар одједном поче да дува као да је побеснео, а рика не престаје. Долазимо кући, палим светло и видим како моја супруга само пада на колена. Била је избезумљена - испричао је Милорад.
Комшија је после три дана погиднуо
Касније се причало да је то доживео и један комшија, који је после три дана погинуо.
Ћуприја је уклета
И они Бистричани који не верују у вампире или ђавола који је наводно све помутио, кажу да не би искушавали енергију мостова у касним сатима.
Искуство Дракчета Томашевића
Ни Дракче Томашевић, пензионер из Бистрице, не верује у наклоност енергије мостова према људима, јер се, каже, лично уверио да ту нешто није како би требало. Смеју му се неки када им исприча оно што је доживео, али верује да ће променити мишљење када сами нешто слично осете.
Прочитајте још: "Видели смо их, имали су воштано лице": Скијаше су ОЗРАЧИЛИ ВАНЗЕМАЉЦИ, а последице су биле невероватне
- Једне ноћи сам се враћао из града бициклом. Било је око 23.30 сати. Заспао сам и у сну наставио да возим бицикл. Нисам слетео у реку, нисам пао на пут, нисам пробушио гуму, него сам из вожње изашао на прави пут и то читав. Ма, неповређен. После тога нисам хтео да призивам злу судбину, па ноћу никада више нисам прелазио преко моста - уверава нас Дракче.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
