У порти цркве Светих апостола Петра и Павла под Космајем постоји Клеопатрина чесма, сазидана по налогу кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде. Ту су Неманикуће у којима је Деспот Стефан пао са коња.
У близини граничног прелаза Стрезимировци и Власинског језера, поред Сухог Дола и Клисуре, уз уско корито реке Јерме, налази се село Паља и у њему једно од најзагонетнијих светих места у Србији, Манастир Ваведења Пресвете Богородице, по месту познат као Манастир Паља који је "пропевао" после сто година.
Прочитаје још: На Старој планини расте биљка коју МОРА да има свака кућа
Многи сматрају да је на овом месту заснован један од најстаријих манастира у Европи, помиње се други век и богомоља подигнута на темељима старијег култног места са катакомбама, али најчешће време настанка везује се за цара Диогена. Цару је овде била успутна станица до Светог Прохора Пчињског, од времена када се испунило пророчанство Светитеља да ће једнога дана постати цар Роман Диоген.
Диогену је у манастиру проречено да ће постати цар.
Настанак или нова градња на старим темељима везује се и за Немањиће, па се говори да је Свети Сава овде боравио и оставио лековити извор Савина вода, али и Извор Свете Петке или Извор Пресвете Богородице. Значај овог светог места још је већи ако се свему овоме дода да су се овде срели неколико пута два светитеља, Свети Јован Рилски и Свети Прохор Пчињски.
Гроб Бошка Југовића
Пут који данас води од Ивањице према Сјеници прокрчен је у припремама за Први српско-турски рат, познат у народу под именом Јаворски.Овде су и села споменици. Једно од њих је Косовица, са црквом из 16. века, подигнутој на темељима старије, сазидане одмах после Косовског боја, на месту где су се видале ране преживелим јунацима.
На Царичиној ливади је царица Милица дочекала рањеног брата
На Палибрчком гробљу налази се једна од неколико цркви у Србији која носи име Лазарица, јер је посвећена кнезу Лазару и косовским јунацима. Овде, на брду Царичина ливада, током и после боја на Косову боравила је царица Милица и ту дочекала јединог преживелог брата, косовског барјактара Бошка Југовића. Умро је од тешких рана и сахрањен на месту где је црква.
На темељима старе цркве, ктитор Благоје Луковић, подигао је 1929. године нову Лазарицу. Девет храстова чувају сећање на Бошка и браћу: Миљка, Војина, Марка, Љубодрага, Стојана, Радмила, Веселина и Власкоја-Дамјана.
Клеопатрин извор
Многа места и предели под планином Космај сведоче о времену деспота Стефана Лазаревића. У Павловцу је имао летњу резиденцију. Предање каже да је волео да лови ноћу, па је коњ упао у неку рупу, деспот пао са коња, повредио се и није имао ко да му помогне. Друга прича о имену Неманикуће говори о времену када су сви становници, бежећи од турског зулума, побегли у Срем. Када су се вратили, ниједна зграда се није видела од корова, па су од туге рекли: „Па, овде више нема ни куће!“
Овде је била стара црква од дрвета, посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, а на темељима подигнута је нова посвећена Светим апостолима Петру и Павлу, 1868. године. Поред цркве у порти је Клеопатрина чесма, чија вода се од давнина користи за лечење бубрега. Подигнута је по наређењу и о трошку кнеза Александра Карађорђевића.
Клеопатра је умрла млада , а кнез и кнегиња су били очајни.
Клеопатра је била кћерка кнегиње Персиде и кнеза Александра која је умрла млада (1855. године). Тужна поворка на путу од Београда до Опленца, где је сахрањена, зауставила се и преноћила у Неменикућама, а тело покојнице чувано је у Старој цркви. Кнез и кнегиња су били ганути када су ујутру над кћерком видели нови покров, који су преко ноћи извезле девојке из села. Одмах су одлучили да у знак знак пажње подигну чесму.
У часној трпези манастира осликан је лик јелена.
Прву цркву на овом месту сазидао је краљ Драгутин, поред дворца који је од свог рођака добила на поклон краљица Кателина. У исто време подигнути су и конаци за калуђере и особље, па је монашки живот отпочео. Овде је краљевски пар долазио на одмор. Не зна се када је манастир срушен, а по замку-каштелу, поред кога је био сазидан, народ га назва Кастаљан или Кастељан.
Прочитајте још: „Јоване, зар не желиш да се српска тробојка прва завијори на Марсу?“ Тесла је пре 128 година тајно дошао у Србију са ЗАДАТКОМ
Обновио га је деспот Стефан Лазаревић, у време када је зидао и друге своје задужбине у овом крају. При откопавањима откривени су темељи цркве, трпезарије и конака. На часној трпези урезан је лик јелена, а пронађени су и остаци фресака, што говори да се ради о храму који је био осликан и веома активан.
