Научници су пронашли остатке данских и италијанских особа из средњег века, радећи на истраживању разлика између племићких породица и обичних људи
Тим је узео узорке од 69 појединаца ексхумираних са гробља у потрази за елементима у траговима и тешким металима костима који откривају детаље те особе у исхрани током живота.
Прочитајте још: Ко се крије иза БАЈКЕ Снежана и седам патуљака? Прича девојке по којој је настала СТРАШНИЈА је од оне коју сви знамо (ВИДЕО)
Откривено је да племићке породице имају више олова у костима, јер су пиле вино које садржи оловне соли и живу, што се сматрало скупим лечењем лепре и сифилиса. Мање стронцијума и баријума такође је примећено у костима племића у поређењу са костима мање имућних, што значи да су јели више животињског меса.
Студију су спровели истраживачи са Универзитета Јужна Данска, који су прикупили 84 узорка са бедарене стране кости покојника из 1600-их. Тим је користио остатке појединаца сахрањених у две приватне капеле - једној која се налази у граду Свендборг у Данској, а друга у Монтели у Италија.
Оба гробна места била су из капеле у којима су обични мештани били сахрањени. Професор археометрије, Каре Лунд Расмусен рекао је да су очекивали да ће пронаћи заједничке особине две различите друштвене класе и да су у томе делимично успели, али да су такође пронашли сличности и разлике које нису повезане са социјалним статусом.
Тим је тражио специфичне елементе и тешке метале у костима: стронцијум, баријум, олово, бакар и живу. Читаво ово истраживање открива информације о исхрани неке особе и ономе што су уносили док су били живи. Мање стронцијума и баријума пронађено је у костима племићких капела у поређењу с костима из ходника клаустра, у којима су становници били сахрањени.
Нижи нивои су јели више животињског меса, јер је оброк био скупљи и у Данској и у Италији од каше која је била основно средство за мештане. Тим је утврдио да је ниво бакра у италијанским узорцима већи од оних из Данске.
То се може објаснити чињеницом да Данци нису припремали храну у бакреним лонцима и посудама - и обрнуто, да су Италијани то марљиво радили, без обзира на њихов социјални статус - објаснио је Расмусен.
Италијани су користили бакарне саксије, ножеве и кашике и због тога је ниво бакра био 21 пута виши код Италијана, него код Данаца. И данска и италијанска племићка породица имале су више кости у односу на мање имућне - Данци нешто више од Италијана.
- Високе концентрације олова указују на висок социјални статус. То смо видели и из других студија - напоменуо је научник.
Расмусен је раније показао да би стари Римљани и богати Немци и Данци у средњем веку могли да буду мање или више трајно болесни због тровања оловом услед конзумирања превише хране и пића које су садржале олово. Такође, откривен је висок ниво живе у италијанским племићима, јер је она коришћена као лек за лечење болести попут лепре и сифилиса, као и да ниједан костур није садржао живу у себи.
Прочитајте још: У овој цркви се налази ПУПАК СВЕТА и тајна врата која ће се отворити СУДЊЕГ ДАНА
У Данској је дистрибуција живе била равноправнија: - Чини се да су обе друштвене групе у Данској имале једнак приступ лековима који садрже живу. Међутим, ниједан од њих није имао нарочито висок ниво - рекао је Рсмусен.
