Ново гробље у Београду вечно је почивалиште многих знаменитих Срба и представља прави престонички "музеј на отвореном" са много великих и богато украшених гробница
Ипак, ниједна није тако импозантна, али ни мистериозна као гробница једног човека - Велимира Михаила Теодоровића.
На гробници једноставно пише: "Народни добротвор, Велимир Михаило Теодоровић" и то јесте истина – реч је о великом помагачу српског народа и човеку који је сав свој иметак завештао Србији. Али, он је био и много више од тога!
Био је ванбрачни и једини син кнеза Михаила Обреновића!
Велимир Теодоровић рођен је као Вилхелм Бергхаус, једино дете кнеза Михаила Обреновића из његове везе са Немицом Маријом Бергхаус док се налазио у изгнанству из Србије у Рогашкој Слатини у данашњој Словенији.
Марија је била кћи тамошњег ветеринара и из те везе пару се 1849. године родио син, крштен у римокатоличкој вери, и назван Вилхелм. Иако није имао намеру да се жени са Маријом, Михаило је од почетка признао дете и обоје их материјално обезбедио. Она се потом удала, али Маријин муж није поштовао обавезу да паре које је кнез слао оставља за Вилхелмове потребе. Када је Марија умрла, неколико година касније, Михаило је одлучио да 1857. године сина доведе у Београд.
НАЈВЕЋА ТАЈНА ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋ: Велимир Теодоровић је једини син и наследник трагично убијеног кнеза Михаила О... пиц.тwиттер.цом/ГуxАукИлс2
— Цафе.ба (@цафе_ба) Септембер 23, 2017
Вилхелм у прво време није знао српски, али га је временом научио. Прича каже да је био добро дете и вредан ђак - тих, скроман, добре душе, омиљен и прихваћен од другова. Када је напунио 17 година, кнез Михаило је наложио да Вилхелм пређе у православну веру. Добио је име Велимир Михаило и старо презиме кнеза Милоша - Теодоровић.
Како је време пролазило, Велимир је постајао слика и прилика оца.
- Кнез Михаило се свесрдно старао да обезбеди Велимира, али је сина ретко виђао. Примао га је обично увече у билијарској сали у сутерену старог двора. Волео је сина али се, услед датих околности, устручавао да то отвореније покаже. Велимир је остао жељан очеве љубави, што видимо из једне његовог исповести: "Он ми да руку коју ја пољубим, затим пољуби мене у чело, пита ме о учењу, да ми савет о одевању, поклони ми дукат и неку књигу, а затим је аудијенција готова! Мени дође да га загрлим и изљубим, али не смем!"
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Српско-византијска лепотица симбол БЕОГРАДА: Десет ЗАНИМЉИВОСТИ о цркви Светог Марка које можда нисте знали
О томе да ли је кнез Михаило Велимира спремао за свог наследника и данас се расправља. Младић је 1867. послат у Швајцарску на даље школовање и тада се последњи пут видео са оцем јер је следеће године кнез Михаило убијен у атентату у Топчидеру. Није оставио тестамент, а ни експлицитну одредбу о наследнику.
Одлучено је да кнеза Михаила на престолу замени синовац Милан Обреновић, унук Милошевог брата Јеврема, а Велимир је добио имање "Негоја" у Румунији и 35.000 дуката. По налогу намесника, послат је у Минхен на даље студије.
- Велимир је био у рђавим односима са краљем Миланом који га није трпео, вероватно га увек доживљавајући као претендента на српски престо иако Велимир уопште није показивао такве амбиције. Та нетрпељивост ишла је дотле да Велимиру није било допуштено да дође у Србију чак ни кад се пријавио као добровољац у српско-турском рату 1876. године - објашњава Неда Ковачевић и додаје да је, без обзира на све, Велимир нашао начина да помогне Србији шаљући новчане прилоге.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Место где се КУПАЈУ ВИЛЕ И ВЕЧНО ВЕЗУЈУ ЗАЉУБЉЕНЕ: На овом месту ствара се један од НАЈВЕЋИХ ВОДОПАДА у Србији
У Минхену, Велимир је окупљао и свесрдно помагао тамошње српске студенте. Слао је новац и Народном позоришту које је у Београду основао његов отац.
Велимир Михаило Теодоровић изненада је умро 1898. у 48. години живота. Сахранили су га дугогодишњи собар Петковић и српски студенти у Минхену. Од Обреновића сахрани није присуствовао нико.
На данашњи дан 1898. — Преминуо је Велимир Михаило Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила и Марије Бергхаус. пиц.тwиттер.цом/КЕфјБСQбДк
— РобертРоби (@Робертдрецо) Јануарy 31, 2018
"Моје цело имање добио сам поклоном, као неограничену својину, и могу њиме неограничено да располажем. Ако бих ја, не оставивши потомка из законитог брака, умро, то ће све моје покретно и непокретно имање, ма где се оно налазило, припасти мојој Отаџбини, то јест Краљевини Србији као мојем једином и искључивом наследнику. Ово ће моје имање бити одвојено од државног имања као задужбина, и ова ће задужбина носити име Велимиријанум…"
Према тестаменту Велимир Михаило Теодоровић је сву своју имовину завештао Србији и оснивању задужбине "Велимиријанум" која би помогла развоју образовних институција у земљи и школовању надарених појединаца.
Званична историја Велимира Теодоровић не помиње много, па већина Срба данас не зна да кнез Михаило Обреновић заправо није умро без наследника.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Десет најбољих чињеница о старом Египту: Био једна од НАЈМОЋНИЈИХ цивилизација
Обреновићи су настојали да Велимира на сваки начин држе подаље од Србије, а након његове смрти настојали су да затру свако помињање овог човека. "Велимиријанум" је основан тек у време Карађорђевића, а током владавине ове династије Велимиру је подигнута и гробница на Новом гробљу. Иронично, испало је да му се "супарничка" династија одужила много више него властита.
Са друге стране, Велимир Михаило Теодоровић је успео да помогне Србији и након смрти. Његова задужбина неометано је радила све до 1945. године када је национализована. Међутим, чак и после тога средства из ње коришћена су за помагање културе и уметности у Србији и тако је било све до ’70-их година прошлог века.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
БОНУС ВИДЕО:
