Одрастање уз приче упућује децу на супротну страну од зла и ствара осећај топлине и блискости са родитељима
У свим прошлим и будућим временима, бајке су књижевна нежност за оплемењивање дечје душе - записао је Недељко Терзић, књижевник и новинар из Сремске Митровице.
Прочитајте још: Дозволили сте малом детету да гледа ТВ? Направили сте велику грешку, а схватићете кад буде касно
- Бајкама увек негујемо доброту, лепоту и племенитост, због чега су оне изузетан путоказ за најмлађе - каже Терзић.
Бајковите путеве у животу не смемо да затрпавамо, управо због најмлађих и не сме да нам буде тешко да их представљамо нашој деци. Оне увек носе поуке о лепоти, доброчинству, заборављеном витештву, поштовању и уважавању, слози, машти коју можемо да развијамо и која може да нам помогне у улепшавању живота.
Бајке су корисне у свакодневном животу
Одрастање уз бајке увек повлачи за собом да ћемо бити упућени на другу страну од зла. Сама по себи, она је нежно књижевно биће, чију нежност морамо да чувамо и прихватамо.
Саговорник наглашава да је он поборник класичних, традиционалних бајки које су потекле из приповедања нашег народа. Није за оне модификоване, које се представљају на екранима, са девојчицама розе очију, зеленом косом, љубичастим лицем и малим рогом на глави.
- Ми имамо бајке у свакодневном животу, које су нам неопходне и од "користи" - каже Терзић.
"Мргудица" је за децу узраста до петог разреда, јер мислим да је за њих оваква литература "екскурзија" научног или поучног карактера, а не краткотрајни провод као што то доживљавају старији узрасти.
- Родитељи, међутим, данас брзо одлучују да се на лакши начин удаље од детета, мислећи да ће му дати слободу тако што ће га пустити да гледа у надреалистичке приче на екрану, док они безбрижно пију кафицу - истиче Терзић.
Са каквим сликама у глави деца одлазе у кревет ако су гледали филмове са намргођеним ликовима?
Бајке су права породична литература, оне су одувек пред спавање окупљале породицу. Најмлађи су успављивани тако што је неко тихо и лагано читао и сви су помно слушали док најмлађе дете не заспи.
Прочитајте још: Штитећи децу од кућних послова правите грешку: Истраживање траје 75 година и сасвим је јасно
Са каквим ће сличицама у главици дете ући у сан, није тешко одгонетнути ако поставимо питање себи: "Да ли смо за бајку са рогатим, зубатим, пластичним и намргођеним ликовима или ону у којој се појављују сасвим нормални ликови које ми препознајемо и виђамо у свакодневном животу, у причи која ће нас нечему и подучити?" Одговор је, мислим, очигледан, закључује Терзић.
