У условима потпуне доминације полимерских пиштоља скоро идентичних својстава, појавио се покушај ревитализације једног некада популарног концепта
Уназад неколико година светско тржиште је затрпано глокоидима - варијацијама најпопуларнијег пиштоља данашњице. Чак и фабрике које су више деценија развијале сопствене препознатљиве конструкције, сада нуде барем један модел који наликује аустријском. Ипак, таква униформност је по правилу кратког века и сигурно ће у наредном периоду испливати нешто различитих својстава.
Прочитајте још: Реинкарнација Сфинге (ФОТО)
Иако делује футуристички, ДЛ45 је пиштољ конципиран на основу легендарних војних пиштоља из прве половине прошлог века, фото: “Револ Армс”
Такмичарска дисциплина пиштољ великог калибра је у приличној мери запостављена већ неколико деценија, понајвише због популарности ИПСЦ и ИДПА такмичења. Оружја напредних својстава су потиснула екстремно прецизне направе, јер је приоритет преузео велики капацитет оквира, брзина паљбе, ергономија при дворучном ставу и поузданост током популарног “поливања” мете узастопним хицима. У таквој конкуренцији некадашњи проверени модели као што је СИГ П210 једноставно нису били примерени изазову, иако су споријом прецизном паљбом остваривали неупоредиво боље групе погодака.
Супротстављени концепти
После Другог светског рата се искристалисао став да су најбољи војни пиштољи управо они које су користиле силе победнице, а занимљиво да су сви (Цолт 1911, ФН ХП35, ТТ33) били засновани на базичним идејама највећег оружарског генија свих времена Џона Браунинга. Ради једноставности употребе и поузданости, пиштољи овог типа и концепта имају мањи бочно позиционирани отвор за екстракцију чаура, екстерни ороз и ергономска решења прилагођена војној употреби.
Алуминијумски рукохват омогућава мању масу, али је трзај и поред тога скоро неосетан, фото: “Револ Армс”
С друге стране, скупоцени и рафинирани такмичарски модели су и даље били засновани на другачијем принципу – најчешће фиксна цев с предњим нишаном директно на њој, унутрашњи ударач, већи угао нагиба рукохвата и одсуство класичне навлаке у смислу да оружје има типски затварач који не обухвата или прекрива цев.
Брављење падајућим блоком
Интересантно, европске земље које су изгубиле у највећем светском сукобу (Немачка и Италија) су наставиле продукцију пиштоља који се нису уклапали у поменути концепт јер су послератни Валтер П1 и Берета 1951 имали брављење падајућим блоком, а не верижицом и бреговима на цеви. Упоредо с тиме, амерички оружари су били импресионирани карактеристикама пиштоља који су као трофеји стизали “преко баре”.
Скоро да је настао прави култ Парабелума и Валтера П38, јер су и примерци из серијске продукције били екстремно прецизни. Управо на бази неких карактеристичних решења П38, настао је и пиштољ чија ревитализована верзија заокупља пажњу оружарске јавности у САД.
Необичан патент
Џорџ Вилсон, дизајнер у компанији “Хај Стандард” и стрелац-такмичар, био је велики поборник надметања пиштољима у калибру .45 АЦП, али систем 1911 није био довољно прецизан по његовим мерилима. Имајући искуства с МК пиштољима своје матичне фирме, решио је да осмисли сопствену конструкцију и 1961. године је пријавио патент прилично неуобичајеног дизајна.
Расклапање овог оружја је потпуно другачије од пиштоља које обично користимо, фото: “Револ Армс”
Уместо традиционалне навлаке, Вилсон се определио за својеврсни затварач позициониран у предњем делу оружја, што омогућава врло ниску осу цеви у односу на рукохват. Управо то је оно што помињемо када коворимо да поједини пиштољи “уједају” шаку стрелца приликом повратног кретања навлаке при дубоком хвату. На овај начин и одскок после опаљења је минимизиран, што позитивно утиче на корисника и припрему за поновно формирање нишанске слике.
Произведена само три примерка
Од осталих битних детаља, преузети су ротирајући блок брављења, као и две повратне опруге карактеристичне за П38. Добијен је пиштољ дуге нишанске линије са изврсним такмичарски глатким и дефинисаним окидањем. Али, после само три направљена примерка одустало се од даљег развоја, а у литератури се може пронаћи податак да је у дизајну учествовао и Роберт Л. Хиллберг, који је осмислио МК пиштољ Витни Вулверин. Један од три пиштоља названих Вилсон Цомпететив је продат на аукцији 2009. године и деловало је да ће овај покушај прекрити вео заборава.
Две повратне опруге и брављење ротирајућим блоком испод цеви преузето је од Валтера П38, фото: “Револ Армс”
Међутим, високо цењени гравер и произвођач делова за оружје из Ајове, Дан Лове је направио неколико прототипа пиштоља који су скоро идентични Вилсоновом, па је његова мала фирма “Револ Армс ЛЛЦ” представила редизајнирани модел под називом ДЛ45. Основни циљ који је постављен пред ново оружје је екстремна прецизност и што мањи трзај, па је ради тога платформа потпуно неконвенционална.
Уникатни затварач
У питању је потпуно уникатни затварач смештен унутар доминантног рама, тако да је елиминисана нежељена опција коју Американци обично називају слиде бите. Тиме је могуће врло чврсто обухватити оружје дворучним ставом, а и при традиционалном такмичарском једноручном ставу стрелац потпуно контролише балансну тачку.
Полазна основа за развој ДЛ45 био је прототип Џорџа Вилсона из шездесетих година 20. века, фото: депоситпхото
Рам с рукохватом је израђен од дурала, док су цев и затварач/навлака од нерђајућег челика. Предњи нишан је позициониран на самој цеви дужине 13,3 цм, а задњи подесиви на раму и тиме је добијена нишанска линија од чак 20,6 цм. Оквир је капацитета 10 метака калибра .45 АЦП, окидање СА системом је фабрички декларисано на нешто испод 2,5 кг уз могућност даљег подешавања према афинитету стрелца.
Спектакуларни резултати на стрелишту
Ови технички подаци не би били нарочито спектакуларни, да на стрелишту нису остварени погоци који концепту омогућавају потенцијални успех. На презентацији “Револ Армс” новитета, су чак и осредњи стрелци остваривали групе које се додирују стварајући једну рупу на мети, а све то на циљу удаљеном 25 јарди.
Нишанска линија је врло дуга, јер је реч о оружју с такмичарским амбицијама, фото: “Револ Армс”
Наравно, вертикални одскок је минималан иако је реч о метку снажног импулса, а поузданост апсолутна и без застоја. Ово и није “радно” оружје које би се излагало грубој употреби и спољним утицајима, већ чистокрвна такмичарска алатка с перспективом.
Прочитајте још: Разоткривена енигма: Иако налик Берети 92, под именом М9_22ЛР крије се направа за вежбање на стрелишту
Ипак, не може се предвидети тржишни успех овог модела. Али, можда је стигло време да се барем делом разбије монотона сличност савремених пиштоља у комерцијалној понуди. Некакав квалитативни или само конструкциони искорак био би право освежење.
Милан МИЛАНОВИЋ
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
