Током свих 20 година остао је доследан себи. Није желео да прави компромисе, бирао је тежи пут, али како истиче, једини могућ.
Сергеј Ћетковић за Магазин Новости у ексклузивном новогодишњем интервјуу говори о моментима које неће заборавити, дешавањима у детињству која су га одвела на пут музике, породичним вредностима, приватним и пословним прекретницама.
- Мајка вам је по занимању фармацеут, а отац веома успешан рели возач. Како то да нисте кренули њиховим стопама? Откуд љубав према музици? Како је све почело?
- Очигледно је то био дар од Бога, који је, срећом, препознат пре свега у породици, а онда и од наставника и професора у школи, до тренутка док и сам то нисам освестио у себи. Испрва бојажљиво, проверавајући своје могућности, а онда пуним гасом када сам осетио да је то једино чиме у животу желим да се бавим. Било је ту још много интересовања током одрастања, али музика ме је повела овим путем и драго ми је што сам кренуо њиме. Други би сигурно био погрешан.
Прочитајте још: ЛЕПА БРЕНА ЗА МАГАЗИН НОВОСТИ: Открила шта јој је новогодишња ЖЕЉА, а за наше читаоце има ПОСЕБНУ ПОРУКУ
- Убрзо сте добили и клавир који су вам купили родитељи. Сећате ли се тог тренутка, како сте се тада осећали и колико је то утицало на ваш даљи пут?
- Долазак “Беларус” пианина у нашу кућу је био један од најбољих догађаја мог детињства. Тада сам већ био члан музичке групе “Ватрена срца”, па смо вежбали велике хитове Битлса, а помало и градиво музичке школе коју сам похађао. У дневној соби сам имао своје прве наступе, певајући и свирајући пред нашим пријатељима који су били одушевљени, а ја бих пропадао у земљу од стида.
- Након тога је клавир и продат и чини се да је то и те како утицало на то да се трудите и не одустанете од свог сна?
- Након неколико година, клавир је продат, али зато сам добио новац од оца и купио свој први синтисајзер у Дубровнику. Још памтим ту ноћ, када сам у мрачној соби мајкине тетке из Дубровника гледао стотину лампица које су трепериле на мом првом синтисајзеру. Заспао сам тек пред зору.
Прочитајте још: РУСКИЊА Србији честитала ПРВА Нову годину: У песку насликала поруку која ОБИЛАЗИ СВЕТ (ВИДЕО)
- Које тренутке у свом животу бисте издвојили као кључне, а који су утицали на то да постанете човек и уметник какав сте данас?
- Било је много преломних тренутака. Ако говоримо о приватном животу свакако је најзначајнији сусрет са Кристином и тренутак рађања наше љубави. Ако се вратимо још даље у прошлост, подршка и васпитање родитеља, одрастање са дивном браћом, срећно и безбрижно детињство. Што се музике тиче, први албум „Кристина“ и први професионални корак на путу који смо поменули, а на коме сам ево већ пуних 20 година. У великој мери су ме изградили и музичари које сам у младости слушао,они са којима сам свирао и велики уметници на чијој сам музици одрастао као што су Арсен Дедић, Оливер Драгојевић, Здравко Чолић и многи други. Први концерт у Сава Центру, 2006. године је моменат који никада нећу заборавити јер је био прва потврда успеха и остварење велике жеље.
Прочитајте још: Глумица Анђела Јовановић: Година за нама је донела важну ЛЕКЦИЈУ - речи мог ДЕКЕ су поука свима!
- Тренутак највеће туге и највеће среће?
- Независно од музике, која је извор моје среће у сваком тренутку, моменат када сам упознао Кристину, када смо се венчали, када су наше девојчице стигле у наш дом и наша срца. Ништа се са тим не може упоредити. Туге се увек везују за људе којих више нема, оне су најизраженије, али се трудим да их претворим у лепе успомене и сећања.
Фото: Кристина Ћетковић
- Као дете сте били несташни, постоје приче да сте се стално повређивали, те ишли код лекара?
- Било је ту свега и свачега, од узастопних падања са бицикла, разбијених колена и главе, огуљених лактова и носа, уз безброј других несташлука. Срећом, па су родитељи били стрпљиви и колико-толико имали разумевања. Уз све то и низ других догодовштина. Био сам немирно дете, али сам имао заиста сјајно детињство које ни за шта не бих мењао.
Прочитајте још: Марина Мирковић за Магазин Новости: Короне се у 2020. најмање сећам, пријатељи и породица су увек највећа подршка и мотивација
- Које савете својих родитеља преписујете када су сада у питању ваша деца?
- Све оне најзначајније породичне вредности које се у суштини своде на то да деци треба дати безграничну љубав и подршку, али и слободу у довољној мери да науче да буду самостална, да раздвајају добро од лошег, да израсту у добре и поштене људе и да сутрадан на свом путу бирају праве путоказе.
Кућно васпитање је, по мом мишљењу, један од темеља среће и стабилности у животу.
- Какве су ваше ћерке, колико су оне несташне?
- Не више од друге деце у том узрасту. Добре су девојчице, карактерно различите, али веома упућене једна на другу, Кристина и ја смо пресрећни када видимо како расте њихова међусобна повезаност и љубав, која ће им сутра, када одрасту сигурно много значити. Наравно да и код нас у породици има пуно несташлука и свакаквих догодовштина, смешних, забавних и понекад оних мање забавних, али све је то саставни део детињства и одрастања.
Прочитајте још: Глумица Ања Мит ову годину ће памтити као најдужу, а за Магазин Новости је открила које су њене новогодишње жеље
- Да ли сте нешто променили код себе од кад су ћерке у вашем зивоту?
- Све се у мом животу променило набоље, а ја сам постао потпун, срећан и остварен човек у сваком смислу.
- Ваше ћерке су усвојене и оне то знају, али ви им увек говорите да сте их родили из срца? Ипак, колико је било тешко саопштити им истину?
- Ни најмање. Према деци увек треба бити отворен и искрен. Важно је само да у складу са њиховим узрастом бирате начин и речи којима им нешто саопштавате. Од тренутка када су стасале да могу бар делимично да схвате о чему се ради, Кристина и ја смо им рекли да су усвојене. Како су одрастале, ширили смо причу и то је данас нешто чиме се сви поносимо и што је само учврстило нашу љубав, породицу и нашу срећу.
Прочитајте још: "ДИШИТЕ ЖИВОТ ПУНИМ ПЛУЋИМА": Слађа Алегро открила НОВОГОДИШЊЕ ЖЕЉЕ!
- Да ли оне развијају таленат према музици?
- Јесу музикалне и интересује их много тога везано за уметност генерално, али видећемо у ком правцу ће се то развијати.
Фото: Немања Новаковић
- Ко је ваш највећи критичар: ћерке или супруга Кристина? Или неко трећи?
- Кристина је прва која чује све моје нове песме и њено мишљење ми је веома важно, као и коментари најближих људи и сарадника. Деца реагују по осећају, и због тога пратим и њихове реакције на песме које стварам.
Отворен сам за сугестије и предлоге, али и те како слушам свој осећај, оно што ми говоре искуство и емоције.
- Када сте схватили да сте успели у послу, а када у приватном животу?
- Никада нисам прорачунато тежио ка успеху, нити га вештачки правио. Ишао сам корак по корак, сазревао и музички и животно и увек остајао доследан себи и квалитетној музици. Нисам желео да правим компромисе. То јесте био тежи пут, али очигледно једини могућ. Можда је први концерт у Сава Центру који сам поменуо био једна врста прекретнице у мојој каријери, када сам схватио да је публика у потпуности препознала моју музику. Надаље се све само надограђивало и прелазио сам степенике којима сам тежио. Успех у приватном животу је моја породица. То није ништа ново, али је константа без које не бих био то што јесам ни као музичар ни као човек.
Прочитајте још: Певачица Катарина Остојић Каya за Новости открива: Ево шта је НАЈЛЕПШИ ПОКЛОН који сам добила за Нову годину (ФОТО)
- Ваше песме су јако емотивне. Која у вама буди најјаче емоције?
- Никада не издвајам своје песме, нити их делим по снази емоција. Свака има своју и свака је на свој начин аутентична. Постоје песме које су обележиле одређене периоде мог живота, али мислим да не би било фер да било којој дајем предност, јер су ми све заједно донеле 20 успешних година каријере.
- Чији погледи вам и у тами враћају осмех?
- Само поглед једне жене.
- Чему се окрећете када вам инспирација за писање недостаје?
- Пустим да време учини своје. Престанем да размишљам о томе, препустим се неким обичним, свакодневним стварима, и онда се тај тренутак инспирације деси сам од себе. У уметности било какво форсирање ствари не даје добре резултате.
- За шта вам увек недостаје још мало времена?
- Зависи. Некада за путовања, некада за дружење са пријатељима, некада за себе. Али, све успем да надокнадим.
Фото: Немања Новаковић
- Да ли постоји нешто за шта још увек чекате право време?
- Има неких занимљивих и креативних пројеката, како музичких, тако и оних који нису везани за њу, које планирам да реализујем и надам се да ћу у будућности то успети. Што се приватног живота тиче, надам се да ће Нова година бити много лакша и срећнија и да ће све ово проћи, јер је већ дошло право време за нека лепа путовања.
Прочитајте још: "Главу горе, осмех на лице и идемо даље!" Рада Манојловић читаоцима Новости пожелела срећну 2021. и упутила ПОРУКУ
- Како ћете прославити ову Нову годину?
У кругу породице, као верујем и већина људи. Потрудићемо се да је прославимо у добром расположењу и да тако, макар симболично, све лоше из 2020. оставимо иза себе.
- По чему ћете памтити 2020. годину, ако изузмемо Корона вирус?
- По великим плановима које сам имао, јер је требало да обележим јубилеј – 20 година каријере великом регионалном турнејом која је започета сјајним концертима у Загребу и Сплиту. Ту је и нови албум који је био планиран за јесен, али нажалост све је стало. Ипак, оптимиста сам и сигуран сам да ћу са својом публиком све надокнадити следеће године. Уживао сам у раду на новим песмама, и једва чекам да их представим људима.
Прочитајте још: "Не води туђе бриге, већ своје" Глумица Ања Алач честитала празнике читаоцима Новости
За добре ствари нема лошег тренутка.
- Која је Ваша новогодишња жеља?
- Здравље у сваком смислу. За сваког човека, за свако дете, у сваком моменту, сваког дана. Све друго је мање важно.
- Порука нашим читаоцима
- Да буду срећни и одговорни, и да у овом времену шире оптимизам, љубав, хуманост и доброту.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ