Зорица Брунцлик има добро познат осмех на лицу, али се иза тога крију не тако лепа сећања на детињство
Певачица Зорица Брунцлик одрасла је у беди и сиромаштву, а и дан данас се сећа ситуација из детињства због које може да заплаче.
- Живели смо у највећој беди јер је мајка имала јадну плату. Не постоји ништа чега бих волела да се сетим из тог периода, што не значи да га се стидим. Била сам најстарија и једино женско у породици. Пошто су се моји родитељи веома рано растали, мама је живела у Смедереву, отац у Београду, а ја сам расла окружена сиромаштвом, али и богатством. Отац ме је одводио и остављао по неколико месеци код своје пребогате фамилије, само да би мами напакостио. Код његових сам живела као бубрег у лоју, носила најбољу одећу, јела најфинију храну…После одређеног времена мама би долазила по мене да ме врати кући, а ја сам је тада највише мрзела, јер ме враћала у сиромаштво - рекла је Зорица једном приликом за медије.
Како је истицала, тада је желела да је мама остави код тате да ужива у изобиљу, а са сузама у очима присетила се када је мајка дошла по њу са најјефтинијим грожђем, а Зорица, која је код оца јела крупне гроздове, бацила је понуђено воће.
- Није ми било јасно зашто сам јој баш ја била потребна, када је имала још деце. Тек касније сам схватила да је мој отац, тако што ме је доводио код себе, желео само мами да напакости. Својим очима сам могла да се уверим колико је тежак посао радила у циглани, јер сам јој носила доручак који се састојао само од хлеба и флаше воде. Пошто у очевој фамилији дуго није било деце, његови родитељи, који су били веома млади и инсистирали на томе да их не зовем баба и деда, желели су да ме усвоје, али ме мама није дала. Касније се мајка удала по други пут, како ми се чини, само да би мом оцу ставила до знања да не може да долази кад год пожели - причала је Зорица, која данас живи потпуно другачијим животом.
БОНУС ВИДЕО
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
