Херта Хас рођена је у Марибору 1914. године. Револуционарно радничком покрету приступила је рано, као студент Економске високе школе у Загребу. Годинама касније сећала да заправо и није имала правог избора.
- Зашто сам ризиковала? Комунисти су били једина снага која се борила против фашиста. Живела сам на граници са Аустријом и добро схватала шта је то прави нацонал-социјализам. Знала сам да је главни циљ фашиста уништење Словена. У Аустрији сам видела Хитлерове присталице, њихова лица. То су били људи са мрачном прошлошћу. Ступила сам у комунистичку партију – испричала је другарица Хас.
Члан СКОЈ-а била је од 1934, а Комунистичке партије Југославије од 1936. године. Јосипа Броза Херта је упознала 1937. године у Паризу, граду који је био регрутни центар шпанских добровољаца и станица на путу према Москви, престоници Коминтерне.
Ипак, да љубав заживи требало је да прође још две године.
Тито ју је оставио усред рата саму и “трудну до зуба”
Враћајући се из Москве у сам освит Другог светског рата 1939. Тито је застао у Истанбулу где је чекао лажни пасош којим је намеравао да уђе у Југославију. Њега је опет донела Херта Хас.
Љубав је овог пута планула пуним жаром и пар се заједно вратио у Југославију и настанио у Загребу. Становали су у унајмљеној кући, под лажним именима Марија Шарић и инжењер Славко Бабић.
Њихова ванбрачна веза трајала је само до 1941. године и почетка Другог светског рата у Југославији. Тито је у мају по задатку отпутовао у Београд где је упознао нову љубав – партијску курирку Даворјанку Пауновић Зденку.
Херта Хас остала је у Загребу у поодмаклој трудноћи, а неколико дана после Титовог одласка родила је сина Мишу. Мајку и бебу од усташа је скривао у својој момачкој гарсоњери Владимир Велебит, такође партијски функционер.
Непосредно пре него што је требало да, заједно са писцем Мирославом Крлежом, оде у партизане, усташе су Херту ухапсиле. Партијска организација је успела да бебу склони у фолксдојчерску породицу Махнуфрит и Миша је тако преживео.
Херта Хас је 1943. године, после преговора партизана и нациста, размењена за групу немачких стручњака заробљених у Босни. После размене кратко време је провела у Врховном штабу Народноослободилачке војске и партизанских одреди Југославије.
Отишла и никада се није окренула
Тито и Херта срели су се поновно 1943. године у Јајцу где је она дошла са Ивом Лолом Рибаром на друго заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије.
У Титовом окружењу сви су знали да он има нову "партизанску жену" – Даворјанку Пауновић која се такође налазила у Јајцу. Херта и Даворјанка среле су се у кући одређеној за становање друга Тита.
– Драга моја, у овој кући нема места за две жене – добацила је млађа партизанка.
По сведочењу партијских другова присутних на заседању Херту је ово толико разбеснело да је пронашла Тита у штабу и пред свима га питала: "Ко је та жена? Зар ти нисам ја жена?"
Титу је било видно непријатно, успео да једва прозбори: “Па, пробајте да се договорите”.
Херта није имала намеру да се договара. Истог дана оставила је све и вратила се у Словенију. Био је то њен коначни раскид са Титом.
Жена која је Титу рекла “НЕ!”
Ово није био последњи пут да је јавност чула за Херту Хас. По Југославији је дуго колао трач да је после смрти Даворјанке 1946. маршал писао Херти и молио је да се врати. Титово писмо је било дуго 16 страна. Херта је одговорила у две реченице.
– Драги мој, Херта Хас трпи понижење од мушкарца само једном. Не падам два пута на колена пред истим човеком – написала је.
Њен однос са Титом, као и дефинитиван разлаз описао је историчар Јоже Пирјевец у својој књизи “Тито и другови”.
Херта је и те како пропатила због своје дрскости. Причало се да су јој се партијске колеге мешале у приватан живот, ометале јој политичку каријеру, организовали праћење и стално прислушкивали.
Ако јој је и било лоше, Херта се никоме није пожалила. Поново се удала и родила две ћерке. Након Другог свјетског рата радила је у Министарству индустрије и рударства Хрватске и као секретарица у Савезном извршном већу.
Тита је видела још само једном – 1946 године у кабинету председника ФНР Југославије када је њему већ била пронађена нова “дружбеница” – Јованка Броз.
До пензионисања је радила је у разним савезним институцијама. Иако је говорила немачки и француски, у већ позним годинама одлучила је да научи и енглески, да би касније писала чланке и држала предавања и на том језику.
Живела је без публицитета, а посебно је одбијала да говори о вези са Титом.
Херта Хас је умрла 5. марта 2010. у Београду у 95. години. Према властитој жељи, покопана је у кругу најуже породице на Побрешком гробљу у Марибору.
Хертин и Титов син Александар Мишо Броз је бивши хрватски дипломата и менаџер. Њене ћерке су професорке на београдском Универзитету.
(Историјски забавник)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
