СРБИЈА се опрашта од великана глумишта.
![1700479892_395233299_1986012105101977_148064719865029406_n.jpg](/cache/images/3/0/1/d/1/301d1ab4dd2fc561d2aad386499038236c6763e8.jpg)
Лаушевићу је дијагностикован рак плућа, за шта јавност није знала, с којим је тумачио неколико улога. У октобру 2023. стање му се погоршало, те је примљен у болницу. Од последица болести преминуо је 15. новембра 2023.
Комеморација је почела минутом ћутања за Жарка Лаушевића, а завршила с ешестоминутним аплаузом.
- Данас се опраштамо од нашег пријатеља, од драмског уметника, Жарка Лаушевћа. Први пут се појавио на овој сцени 1981. године. Члан Југословенског драмског позоришта постао је 1982. Оставио је неизбрисив траг. За своја филмска и позоришта остварења добио је бројне награде. Жарко Лаушевић је био јединствен. Молим вас да минутом ћутања одамо почаст Жарку Лаушевићу - рекла је Тамара Вучковић Манојловић испред Југословенског драмског позоришта.
Воја Брајовић се са великом тугом у гласу обратио присутнима, па је испричао анегдоту са Жарком:
- Питају ме шта то чини Жарка Лаушевића великим - почео је Воја, те је описао причу једне жене која хтела да постане балерина, али у томе није успела.
- Бићете те члан балета, али нећете балерина. Зашто? Ви немате што може подићи публику на ноге. Жарко је то имао. рекао је Брајовић.
Током излагања Брајовић је описао какав великан је био Жарко, те је прочитао песму Бранка Миљковић "Крај путовања".
- Немојте да је неко сузу пустио. Љутиће се Жарко - рекао је Ирфан Менсур на самом почетку излагања.
- Недостајаћи ми наши разговорио док је био у Њујорку. Недостајаће ми његови текстови са питањем: "Шта мислиш?" Недостајаће ми препоруке књига. Неодстајаћемо му оно што сам ја њему препоручивао. Недостајаће ми поклон који сам добио од њега. Неке жуте чарапе. Недостајаће ми наше шетње - рекао је Ирфан Менсур и додао:
Затим се видео поруком обратила Светлана Цеца Бојковић.
- Све је ишло сјајно до 1993. године. Следелило је суђење, казна, затвор. Ту трагедију је Жарко исписао у 4 књиги. То је била тежња ка сопственог искупљењу. После мукотрпног лутања, вратио се поново да заблиста својим глумачким даром. Томе смо се сви дивили. А онда је дошла опака болест која га је однела. Шта рећи. Драги Жарко, дубоко смо потресни својим одласком. Испраћамо те са тугом и великом љубављу за тебе - рекла је Цеца Бојковић.
Милан Марић са сузама у очима и дрхтавим гласом опростио се од старијег колеге и пријатеља. Он се захвалио на великој зивотној лекцији, подршци, искрености и љубави.
- То могу да дају само људи који зивот тако храбрно носе и воле га, упркос свему. Хвала ти Заре и за време које си ми посветио и зао ми је сто га није било висе, хвала ти Заре и за све савете, сале, топлину, скромност, разговоре, смех, незност, пријатељство. Хвала ти Заре за све те ствари које си нама давао, а које су оплемениле насе зивоте и уцинио га лепсим. Хвала ти Заре, сто те наса младост није пласила, вец си је постовао и ценио. Ја цу те Заре бас таквог и памтити, јер смрт боли, али је смрт банална и на крају увек победи зивот. А ја сам Заре код тебе највисе ценио и волео зивот. Хвала ти за све - заврсио је млади глумац.
Након Милана обратио се и Петар Божовић који се на крају свог говора поклонуо Лаушевој слици на видео биму.
Кремација и испраћај глумца биће у 14 сати на Новом гробљу.
Жарко Лаушевић је рођен на Цетињу 19. јануар 1960. године. — Београд, 15. новембар 2023)
Био је један од хваљенијих и талентованијих млађих глумаца у Југославији. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Био је члан Југословенског драмског позоришта, где је остварио улоге у великом броју представа. На филму је дебитовао 1982. године, улогом у филму Прогон. Исте године остварио је значајне улоге у филмовима Савамала и Директан пренос.
Фото: репринт ТВ Новости
Врло брзо је добио једну од главних улога у ТВ серији Сиви дом (1984), која му је донела велику популарност. Након тога, играо је улоге у више од двадесет филмова и телевизијских серија, међу којима су: Шмекер (1985), Свечана обавеза (ТВ) (1986), Догодило се на данашњи дан (1987), Официр с ружом (1987), Браћа по матери (1988), Бој на Косову (1989), Оригинал фалсификата (1991), Боље од бекства (1993), Кажи зашто ме остави (1993), Нож (1999).
Године 1993. починио је двоструко убиство бранећи свог старијег брата после чега је осуђен на четири године затвора. После одслужења казне живео је у Сједињеним Америчким Државама све до 2012, када се као помилован грађанин вратио у Србију.
Фото: репринт ТВ Новости
Године 2011, када је био правно помилован, објавио је књигу Година прође, дан никад. Септембра 2013. из штампе је изашла друга књига. Маја 2022. објавио је књигу Падре, идиоте.
Преминуо је 15. новембра 2023. године у Београду у 64. години.