Ђорђе Ђоковић проговорио о Сашки, породици, бившим љубавима и пословном успеху
Познати бизнисмен и директор турнира "Србија опен" Ђорђе Ђоковић иза себе и те како има успешну каријеру иако о томе не говори често у јавности. Како је и сам рекао, од малих ногу је желео да буде свој човек и да зарађује за себе што му и те како иде од руке. Најмлађи члан породице Ђоковић данас има своје фирме у иностранству које успешно послују, и даље је заљубљеник у тенис, у међувремену се оженио и постао отац. У ексклузивној исповести одлучио да проговори о свом детињству, повратку у Србију, нападима на њега и његову супругу Сашку Веселинов, као и томе колико је било изазовно да под теретом славе једне такве породице из које потиче постане самосталан, успешан и нормалан, што је данас најтеже.
Након школовања и живота у иностранству где си покренуо сопствени бизнис, пре неколико година одлучио си да се вратиш у Србију. Ту си се и задржао. Шта те је навело на то и да ли си се икада покајао?
- Са свега 11 година сам отишао из Србије како би тренирао тенис у Тениској Академији Ники Пилиц, у Немачкој. То није била нимало лака одлука, пре свега за моје родитеље, али је била моја велика и истинска жеља. Након тога сам живео још у Америци, Цеској, Француској, Шпанији, а највећи изазов ми је био када сам се одлуцио да послујем у иностранству. Живот у иностранству ми је донео пуно тога, пуно искуства у различитим културама и окрузењима, научио сам како да се бринем о себи, како да будем одговоран за своје поступке, финансије и живот генерално. Када сам одлуцио да се вратим у Србију, вратио сам се како би коначно провео више времена са својом породицом, са блиским пријатељима и не кајем се ни једне секунде сто сам тако поступио. Јако ми је недостајао Београд, нас народ и нас менталитет. У познатим породицама као што је твоја, поједини чланови често носе терет популарности других чланова. Упркос свему, пре свега светској популарности твога брата Новака, ти си се изборио за самосталност. Годинама си у сваком смислу независан.
Имаш своје послове како у иностранству, тако и у Србији? Да ли ти је било тешко да успеш?
- Од малена носим бреме презимена, притисак због вансеријског успеха мог брата, али не сматрам да је то терет. Ја сам најпоноснији на свету због свега сто је Новак урадио, али исто тако ми он својим успесима даје још више мотивације да ја гурам сто даље у свом послу. Не задовољавам се малим стварима, увек идем ка највисим циљевима. Направио сам праву одлуку када сам одлуцио да градим своју каријеру у иностранству, да развијам своје послове и да на тим темељима изградим своје име.
Ако је судити по коментарима, популарност Ђорђа Ђоковића код нас је велика. Чак је надмашила очекивања и оног дела јавности који за свакога има негативан коментар. Не постоје ружни коментари на твој рачун. Како објашњаваш то?
- Трудим се да будем природан, да представим себе и своју породицу на најбољи могући начин. Није лако када су све очи упрете у вас, морате да обратите пажњу на сваки корак и на сваку изговорену реч. Ја сам изградио себе и своје име тамо где је то мени битно, а јавност ће увек имати разне коментаре на успех или пораз сваког појединца.
Чиме се заправо све Ђорђе Ђоковић бави? Многи мисле да си искључиво окренут спорту.
- Спорт је део мог живота, одрастао сам на спортским теренима и увек ћу бити везан за исти на неки начин. Мој примаран посао је инвестиционо банкарство, а тениски турнир ми је чист гушт и емоција у којој уживам уназад 3 године и борим се да АТП лиценца остане у Београду још дуги низ година.
Водећи се оном чувеном изреком "да су све породице једна другој сличне", како би ти описао своје детињство, одрастање и приврженост родитељима и браћи?
- Свака породица је јединствена на свој начин. Ја сам имао јако лепо детињство у којем сам провео првих 7 година на Копаонику окружен породицом. Родитељи, браца, тетка, стриц, сестре од тетке…сви смо заједно одрасли у малом окружењу и то ме је научило о правим животним вредностима, вредностима породице и ближњих. Са браћом сам у цестом контакту, наравно то је увек изазов с обзиром да сва тројица живимо на разлицитим странама света, али како време одмиче некако се чешће видјамо. Сад како стварамо породице, сигуран сам да ћемо се у будућности још више зблизити и проводити више времена заједно.
Светски и домаћи медији су, од твог повратка у Београд, са разлогом заинтересовани за твој приватни живот. Девојке ниси експонирао у јавности до тренутка док није наишла она права са којом си засновао породицу. Зашто си био толико обазрив?
- Пронаћи животног партнера, особу са којом ћеш да градис породицу и проведеш живот, није мала ствар. У мом случају, било је јако изазовно. Био сам обазрив јер нисам хтео да експонирам некога за кога не сматрам да ће бити мој животни сапутник. Качење слика на Инстаграм и остале друштвене мреже, нисам могао да спречим са неким бившим партнерима, али сам се са разлогом суздржавао коментарисања истих док нисам био у потпуности сигуран да је та особа она права. Нисам желео да дајем на важности особама које то нису заслузиле. Са Сашком сам имао тај осећај од првог дана. Наша веза је јако брзо прерасла у веридбу, брак и сада породицу са нашим сином. Са њом је све ишло некако природно, без прилагођавања, са пуно искрених емоција, са пуно љубави, и зато данас могу да будем поносан да је назовем мојом супругом.
Данас си срећно ожењен мушкарац, супруг познате дизајнерке и водитељке Сашке Веселинов и отац преслатког дечака. Да ли може да се каже да је твој живот сада комплетан?
- Дефинитивно. Уживам јако леп и складан живот са Саском и нашим сином. Млади смо родитељи, учимо из дана у дан неке нове ствари. Оно сто је најбитније јесте да смо јако ускладјени са животним идеалима, са начином на који желимо да васпитано Александра и поставили смо темеље за живот који обоје желимо.
Чиме те је то Сашка освојила?
- Сашка је јединствена у много чему. Сурово је искрена, јако емотивна, маштовита, радна а све то стоји иза прелепе и згодне плаве девојке која ме је освојила првим осмехом и контактом. Њена нежност ми је отворила различите портале емоција и љубави за које сам мислио да не постоје.
Многе светске па и домаће јавне личности доживеле су прогањање бивших партнера, који незадовољни својим животом и завидни успехом оних који су их оставили буквално постају психопате. Да ли се теби тако нешто догодило?
- Јесте, нажалост. Чудно је како особе са којима си делио неку врсту интиме могу да се преокрену и постану гранично психопате. Везе из интереса не могу вечно да трају. Не треба ни превише коментарисати особе без занимања које на конто мог имена покушавају да створе лазну слику о себи у јавности. Маске и неискрене емоције, у неком тренутку морају да спадну. Покушавају да привуку пажњу малициозним потезима, да се пробију кроз медије, али моју породицу нико неће моћи да продрма. Злонамерне особе неће имати прилику да испуне своје циљеве јер ћу увек настојати да заштитим своју породицу, а мој брак са Саском је и више него чврст и стабилан да се не обазиремо на такве покушаје.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
