Детаљи из живота познатог пара за које многи нису знали
Светски, а наши. Градили су одвојене каријере, она на Балкану, он на тениским теренима широм света, а онда су заједничким снагама изградили породицу. Једну од ретких која је опстала иако су обоје познате личности.
- Тандем као што смо Бобан и ја, заиста смо заслужили тај епитет. Пуно сам радила, мислим да не постоји певачица у земљи која је успела да за период од 82. до 92. године одржи толико концерата у једном периоду. Радила сам много, али сам радила и на себи. Научила сам како да посао не буде деструктиван према мени. Треба бити посвећен, али опет гледати да не изгубите свој идентитет. Ако имате породицу, тај баланс је нешто најтеже јер вас каријера запоседне. Ја сам била југослевенска или балканска певачица, знам да су многе естрадне уметнице ишле за Америку. Мислиле су чим сте велики овде да свет једва чека да вас упозна, а то се деси само одабранима. Иако сам правила турнеје по Америци, Канади и Аустралији, схватила сам да ми не треба да будем светска. Довољно ми је сасвим што је он светски и да ја морам да направим баланс између Лепе Брене и Фахрете Јахић односно Живојиновић, каже Брена и наставља:
- Осећам се светски јер могу да одем било где на свету без ичије дозволе и нигде ми није забрањено да радим и уживам. Важно је да имате и партнера у свему томе. Сами знате колико данас има људи на планети и без обзира што се држе за руке, сликају на инстаграму како је њена глава на његовом рамену и имају осмех, енергија међу њима показује да ли се воле и поштују. Боба и ја смо компатибилни без обзира што се не држимо за ручице и не љубимо тако у јавности.
БОБУ ВИДЕЛА У НОВИНАМА
И данас јој очи заискре када се сети када је први пут видела Живојиновића.
- Бобу сам сасвим случајно видела на насловној страни ТВ додатка, био ми је слободан дан и могла сам да прелистам новине што није био случај јер сам имала по два концерта дневно. Друг ми каже то је наш најбољи спортиста, а ја одвратим: ју што је сладак, баш бих волела да га упознам и ваљда је космос чуо, зато пазите шта говорите, каже кроз осмех па наставља:
- На премијери у Дому Синдиката били смо у бекстејџу и мени Бата Живојиновић каже: шта стојиш овде иди тамо дошао Боба Живојиновић. Ја га се сетим са насловне и кажем ако је то тај идем ја. И пробијем се кроз масу да стигнем до њега, он стоји у неком беж мантилу наслонио се на врата и ја кажем: па добро где си ти до сад? Он се ту насмејао каже: па ту сам. Договорили смо се да се видимо без неких претенциозних ишчекивања, али ми је он истог тренутка био сладак и допао ми се. Приче које сам чула о њему биле су контрадикторне са оним шта ја мислим о њему, али сам својој интуицији веровала. Говорили су: он путује по свету па мења светске рибе. То ме није занимало, одлучила сам да се дружимо па ћемо да видимо да ли треба да га се плашим. То се заиста развило у неку предивну љубав и никада се нисам покајала. Имамо јако добру енергију, можда нисмо много заједно али смо квалитетно заједно. Код Бобе ми се свидела та његова животност и за сваки мој проблем ми је отварао врата и давао ми снагу да идем даље. Желела сам да имам снажног и јаког мушкараца поред себе да бих се понекада осећала слабо, да могу да плачем, тражим савет, да ме утеши и загрљајем каже: биће све у реду, решићемо немој да бринеш, каже Брена која је живела у кући где су све мушкарци, Боба и синови.
- Гледала сам да балансирам између пуне куће тестостерона. Чим нема да ме зове Беки већ Фахрета, онда знам докле смо стигли, кроз смех каже певачица и додаје:
- Онда се ја мало наљутим, као нешто али сам увек била стабилна, мама ми је формирала тај карактер и често се сетим свих савета које ми је дала, иако ми некада није било пријатно да слушам то што је причала.
Тата ме дао из страха да не останем неудата
Веридбу је замишљала романтичније, али јој зато данас не силази осмех са лица када се сети те вечери.
- Маму и тату сам водила у Немачку на Октобар фест и рекла сам им да ћу се у Минхену видети са Бобом. Сећам се тог дана, дошао је по мене у ферарију, пакао од звука се проломио градом али сам му рекла да је фин ауто иако нисам била љубитељ спортских. Више сам маштала о кадилаку. Конформиста сам, волим фино и удобно а не те исфрустиране аутомобиле. Довезли смо се у хотел, моји су били у другој соби. Било је касно, око десет увече, а он каже: идем до њих да питам да те запросим. Мало сам другачије замишљала ту просидбу, да ћемо бити на некој вечери, мало романтичније. Но, он је узео неку боцу најбољег коњака и покуцао. Мама и тата су били у пиџами. Чујем га како прича: чика Абиде и тета Ифета, ми немамо много времена, а и вас немам прилику када да видим, ја сам дошао да питам за руку ваше... Није ни завршио реченицу, а мој отац је устао из кревета: Е па, децо, нека вам је са срећом. Дајте да наздравимо. Ја му после кажем: добро што, бре, ниси рекао “хајде ујутру да седнемо да попричамо”. Мој тата је био, пошто сам радила пуно, забринут да се нећу удати. Увек када сам долазила кући он ме питао: Имаш ли ти неког момка? Колико оно беше сада имаш година? И ја сам увек говорила да немам времена, где да га нађем. Ваљда је мислио да ћу остати неудата.
Шта је то пензија?!
Брена и Боба не само да не размишљају о пензији, него у време када неки други људи размишљају о смирају каријера они раде пуном паром.
- Ми смо радохолици, али волимо и да уживамо, а треба знати уживати. Не постоји пензија у мом животном плану, каже Брена.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
