Ана Ђурић Констракта освојила је многе песмом "Ин Цорпоре Сано" и од тада интригира јавност својом природношћу, односно животом једне сасвим обичне жене, мајке, супруге и комшинице која сваки дан изводи свог пса у шетњу. Те улоге су јој приоритет и након популарности коју сада ужива јер, како каже, и не сматра себе претерано талентованом уметницом.
- Нисам нека певачица и тога сам свесна, нису то раскошне мелодије, причам неку причу и трудим се да то буде веродостојно. У том смислу сам ту сигурна и врло ми је јасно шта радим. На Евровизији се појављују озбиљни музичари, који имају изразит вокални таленат, сама знам да ту не припадам. Има аутора који раде слично као и ја, трудим се да се не поредим са другима, непријатно ми је - искрена је Констракта, којој се живот променио од те 2022. године, а сада поново окушава срећу на ПЗЕ песмом "Ново, боље".
- Људи су ме доживели превише озбиљно, као да све знам. Не видим себе такву. Кућни сам миш, породична жена и то је то. Није ми пореметило приватност, ту не може да продре нико, осим када га ја не пустим. Променила се динамика живота - рекла је певачица и додала:
- Пре Евровизије сам доста времена проводила у кући и нисам ни радила, него сам била посвећена деци, и писала сам песме. Имала сам ту привилегију да могу да запнем и да ме нема када хоћу. Онда сам ушла у бизнис и то захтева неки целодневни ангажман. Постала сам запослена жена, а породица стоји. Било је потребно да се у кући реорганизујемо јер мене нема да будем код куће и радим све око деце.
Када је стигла у Италију, Констракти су јавили да јој муж није добро, те се она вратила у Србију, а водитељка ју је упитала да то прокоментарише.
- Било је мало незгодно поставити се јер смо у том тренутку имали незгодну породичну ситуацију. Требало је поставити приоритете, у ком тренутку колико да будеш код куће, а колико да се бациш на посао. Ушли смо на “Песму за Евровизију” са намером да се песма чује, а онда смо победили - прича певачица, којој је руководство РТС-а одмах пришло да је приупита да ли је све како треба кад су је видели уплакану.
- Сећам се да седимо у гардероби и ја плачем, прилазе и питају ме: “Шта није у реду?”. То је тренутак када схватам да морам да изађем из куће где сам јако потребна и да одрадим посао који ми је дат. Знала сам да ће бити тешко, али успели смо да испливамо. Ако се зна који су циљеви, онда се све може - истиче Констракта и додаје да је сумња никада не напушта.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
