Славни певач се осврнуо на период када је био у јеку популарности
Мирослав Илић на сцени је 57 година, а изградио је импресивну каријеру. Хитови попут "Поздрави је, поздрави", "Вино точим, а вино не пијем", "Лажу да време лечи све" певају се са истим жаром већ деценијама.
Славуј из Мрчајеваца испричао је да је популарност опасна ствар:
- Популарност, уз све што она носи, ужасно је опасна ствар. Може од тебе да направи нешто што ти заправо ниси. Да умислиш да си ко зна ко. Мислим да је то било 1983, изашао је "Трилер" Мајкла Џексона. Исте године имам хит "Поздрави је, поздрави", гори Балкан, ја сам као важан, популаран. Чак сам у једном моменту помислио и ја да сам баш "оно" - признао је, па додао у ком тренутку се освестио и спустио на земљу:
Прочитајте још: Од њих су наследили љубав према уметности: Деца Олге Одановић и Драгана Петровића Пелета су слика и прилика својих родитеља (ФОТО)
- И онда се те године затекнем у Торонту, каже ми друг да мало прошетамо градом и кренемо ми тако да шеткамо. Одведе ме на један вијадукт с којег пуца поглед на стадион у Торонту. Припрема се концерт Мајкла Џексона. Када сам видео у Торонту припрему његовог концерта, колико је ту оних огромних контејнера опреме, џиновска позорница, светла, чуда, себи сам рекао: "Мирославе, земља, земља, Мирославе"- прича за "Републику".
Прочитајте још: Љубавна прича као на филму: Жељко Самарџић и његова супруга више су од ЧЕТИРИ деценије заједно, а певач се заљубио у њу на први поглед (ФОТО)
Тврди да је највише научио од Предрага Живковића Тозовца, ком се одувек дивио:
- Човек од ког сам највише научио и кога сматрам прваком у мом занату јесте Тозовац, који је био највећи бедем одбране аутентичног српског фолка. Колико пута сам вирио иза завеса да видим како то Тозовац ради. Он је разбијао стереотип. До њега, ми народњаци изађемо на сцену, певамо и гледамо право. Први је Тозовац унео тог шарма, мангуплука, не претерујући.
Мирослав је испричао да је први пут телевизор у боји видео код Милутина Поповића Захара:
- Срео сам случајно Захара, причамо ми и он ми каже: "Имам сјајну песму за тебе." Тада је имао малу гарсоњеру у Светосавској улици. Одлазим тамо да ми одсвира песму, али ја први пут код њега видим телевизор у боји. Иде Олимпијада, а ја се забуљио у телевизор. Каже Захар: "Слушај, човече, песму", а ја гледам у телевизор у боји - закључио је за поменути медиј.
Бонус видео:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
