Певач Жељко Самарџић открио је најемотивније детаље из живота и испричао како је током рата био тешко рањен.
Догађај који се десио пре 30 година у његовом родном Мостару урезао му се у сећању, Жељко Самарџић је у емисији Реална прича на Курир телевизији испричао да је 1992. године једва извукао живу главу када се заратило у његовом родном Мостару.
- Изгледало је грозно, мислили смо да ће се поправити ситуација. Најмање се очекивало да ће у Босни бити рата, људи су се волели у Мостару, тамо живе људи разних националности. За мене је то било ето пре 30 година и иза мене је, али неке ствари су ме много заболеле. Неки људи се рађају стари, а неки млади умиру. Много људи није имало шансу да живи и то је велика неправда - говори Жељко за ТВ Курир.
Прочитајте још: Ускоро ћемо га гледати у новој улози, а ово су жеље Милана Марића када је реч о приватном животу
Метак га је погодио између левог кука и кичме.
- Ја сам имао ту несрећу да будем поприлично тешко рањен. Мој отац ми је често говорио тад не знаш ти шта је рат, шта су тенкови, не излази из подрума. Ја сам био млад човек, скачем да помогнем свакоме јер је било доста рањених и баш ме задесио тај метак, онај сетлећи метак на тенку. Видео сам га како иде ка мени, кренуо сам да се бацим на страну. Погодио ме је код левог кука и пребио ми је доњи део кичме. Кад сам дошао на ВМА рекли су ми да м је Бог погледао, да смо могао да бирам где да ме погоди да имам најмању штету, то је то место - испричао је Самарџић.
Након рата певач долази са породицом у Београд и креће све из почетка.
- Београд ме је очарао. То је за мене најлепши град на целом свету, најлепше ствари су ми се ту десиле. Ја волим свој родни Мостар, али Београду ћу до краја живота бити захвалан што су имали љубави за мене кад ми је била највише потребна - рекао је певач.
