Меша Селимовић је један од најутицајнијих писаца 20. века чија дела ће живети вечно, а његова животна прича никога не оставља равнодушним
- Мало је требало па да почну пролазити кроз мене као кроз ваздух, или газити по мени као по води. Осјетио сам страх. Како су ме то убили? Нисам рањен? Нисам заклан? Нисам мртав, али ме нема. Забога, људи, зар ме не видите? - описао је своје стање у “Тврђави”.
Уморан од нападања и неразумевања, од оптужби за национализам, опортунизам, проглашаван дисидентом и непријатељем, сит искошених погледа и лицемерства, Меша Селимовић заувек напушта Сарајево и долази у Београд. Преминуо је у београдској Јовановој улици 11. јула 1982. године. Имао је је 72 године када је мирно уснуо док је на телевизији гледао пренос финалне фудбалске утакмице Светског првенства.
Било је тачно 22х, а дуго након што је отишао поред његовог непокретног тела седела је његова Дарка - жена због које је вредело ризиковати све, што је Меша и урадио.
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана, а званичн органи СР Босне и Херцеговине су након његове смрти тражили да се Мешини остаци пребаце у Сарајево и да тамо буду покопани, али до тога никад није дошло.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
