Зона и Мане нису били само плод маште чувеног писца Стевана Сремца. Он је свој лик градио на основу лика његовог пријатеља Ђоке Јанковића, који је и био први дворски кујунџија.
Прича је слична - он из сиромашне породице, она из богате. Праунук Ђоке Јанковића открива дуго чувану тајну љубавне приче за коју зна читава Србија.
- Ђорђе Јанковић, односно Ђока Јанковић био је први дворски кујунџија на двору краља Милана и савременик Стевана Сремца и његов добар пријатељ. Он је послужио Сремцу као прототип за лик Манета у "Зони Замфировој". Готово је све било исто, али је многе ствари и изменио. Добар део његовог живота је пренео Манету - истакао је његов праунук Ђорђе Јанковић за медије.
Ипак, један од најчувенијих Нишлија из старог Ниша са почетка 20. века није био задовољан када је себе угледао на позоришној сцени.
- Када је била премијера у позоришту дошле су све виђеније Нишлије, дошао је и Сремац. Деда је био незадовољан и нерасположен. Доста се препознао, а највише га је увредило када је Замфир рекао чувени израз "куче у чакшире" - преноси његов праунук.
Објашњава да је у Сремчевом делу Замфир приказан као трговац, али његов таст је заправо био чувени нишки судија Дамушевић.
- Ту су неки ситни детаљи. Дамушевићева ћерка је заиста била богата, углавном је све било слично, само су промењена имена и ликови - говори Ђорђе Јанковић.
Ђока Јанковић сахрањен је на Старом гробљу и према истраживачу Мирославу Величковићу, он је један од најинтересантијих Нишлија управо због тога што је прототип јунака Стевана Сремца. Међутим, он је био и чувени ратник.
- Медаље на његовим грудима говоре да је био учесник ратова, да се дружио са знаменитим људима, са Костом Пећанцем, да је био поштован од својих суграђана као старији војник, као старији ратник. Не рачунајући породичну причу која је имала неке трагедије, он је у граду био частан човек, поштован занатлија и доживео је своју дубоку старост - истакао је Величковић.
Прича Ђоке Јанковића нажалост није као у роману.
- Његова судбина је жалосна. Деда Ђока је био учесник свих балканских ратова. Добио је многа одликовања, ја их све чувам и стоје код мене. Изгубио је оба сина у Првом светском рату. Учествовао је и у Другом светском рату. Међу првих 10 ухапшених Нишлија од Немаца био је мој отац. Био је на Логору у Црвеном крсту. Деда Ђока када је то сазнао после месец дана-два није могао да поднесе и умро је речима: "Злотвори ми убише оба сина, а сада ће и унука" - сведочи његов праунук.
Ђорђе Јанковић је умро 1941. године у својој 93. години живота, а међу бројним Нишлијама остаће упамћен као један од најчувенијих Нишлија. Сахрањен је на Старом гробљу.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО
