Отац познате певачице каже да му је најтежи тренутак био када се Александра преселила сама у Београд
Певачица Александра Младеновић била је веома млада када је почела да се бави музиком, а убрзо потом је напустила свој дом у селу Самариновац и прешла у Београд.
Александриним родитељима је тада било веома тешко јер како је истакао њен отац: "Отишла је са два тањира, две кашике и две виљушке".
Родитељи популарне певачице Александре Младеновић нису успели да задрже сузе на помен њихове ћерке и пута којим је кренула.
- Док је било такмичење, ми смо све њу испратили, ја сам њој рекао: "Слушај, да ли ја имам или немам то тебе нема потребе да интересује, значи, док ти мислиш да треба да се такмичиш, ја сам ту" - каже Александрин отац и наставља:
- Млада девојка која није имала неке раскоши, дете ком нисмо могли ми да приуштимо, што рецимо можда да не кажем, сад људи који су имућни, можда могу да приуште. Ми смо то све скромно, мизерно, значи, нема шта ту да се... Она је са 16 година отишла у "Звезде Гранда" да се пријави, још је била она млада, неискусна, није толико била певачки као сад, рецимо. Ја сам тад мислио да она зна да пева много, међутим, сад видим да није то било то.
Александрина мама иако је била велика подршка као и увек у свему, је имала страх.
- Све друго, али друштво ме је плашило. Јер то је велики град, она је сама, никог није познавала тамо. Одлазила сам и ја код ње, али... - каже мама ове популарне певачице.
Управо тешки момент кроз које су заједно прошли још више су зближили породицу и баш зато ништа није могло да стане на пут ка Александрином успеху.
- Био сам спреман да продам све. Значи, све. Док сам имао финансије, тако се наместило, тада сам имао и можда више никад после тога, али трошкови су стварно били велики. Тада, хиљаду евра оде овако. И нисам ни знао да л' ће она да уђе у такмичење. Тада је било много теже такмичење, сада они имају све. Не треба му публика, не треба му... Само се обуче, има свог ментора. Онда је било све мораш, мораш публику да обезбедиш, мораш аутобус, све - каже Александрин тата.
Када је отишла из породичног дома Александра је имала 20 година, њен тата се присетио тог тренутка и није могао да задржи сузе.
- Ја сам само размишљао када ће да ми зазвони телефон да видим број да каже да ли је гладна, да ли је... Да ли нема за одећу, да ли нема да плати кирију. Тако је било, баш тако. Увек ми је то било у свести. Леле, шта ли сад фали, да ли нема. Значи, тај осећај када је она отишла горе са два тањира, две кашике, две виљушке, једна шерпица и постељина, и ништа више, ништа. И ти оставиш дете... 20 година је тад била када је у финале прошла у Сарајеву, каже: "Ја морам да одем ако мислим да успем нешто". И то је, значи, када сам је оставио. То кад се сетим... Оставиш ти дете, само, као подстанара и враћаш се и кући. Можеш да замислиш... - каже Александрин тата.
Убрзо се широм региона, захваљујући великом музичком такмичењу, прочуло за Александру Младеновић а она је све оправдала добрим песмама.
Александрин тата памти тренутак када је њена прва песма отишла у етар.
- Уф, какви бре. А знаш шта је најјачи осећај, ја рецимо возим аутобус, пун путника, 50 путника у аутобусу јер ја возим ту на релацији Ниш-Прокупље, а оно почне њена песма. Ја не знам шта ћу, да ли да возим, не могу, емоције неке те крену - каже поносно Александрин отац у емисији 'Метар мога села".
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ.
