Судбина је Џеја Рамадановског водила од највеће беде до највиших висина, али и у супротном правцу.
Џеј Рамадановски, један од најбољих певача којег су икада изнедрили Балкан, Србија, Београд и, наравно, његов вољени Дорћол.
Дорћол је један од синонима за неки стари шмек "белог града", а Џеј је икона Дорћола и један од оних који је давао душу и ту посебну ноту овом делу града.
Био је несташан, сам је то више пута признао. Уз све то, имао је стварно тешко детињство. Бројне животне околности нису баш биле на његовој страни.
Но, упркос свему, он је био ведрог духа, весељак увек спреман за шалу, као и да помогне пријатељима, па чак и онима који му то нису били.
За почетак, док је био јако мали, родитељи су му се развели, те је он отишао са оцем да живи у Аустрији.
Међутим, школа му није била јача страна, па је пао разред, што се уопште није допадало његовом тати - Мазламу. Због тога је одлучио да малог Џеја пошаље назад за Београд.
У престоници Србије је бригу о њему водила бака, али Џејеве бубице у виду малолетничке деликвенције и сталног бежања од куће су га јако брзо сместиле у дом.
Девет година у дому
- Тај крај наш је, то ја кажем Дорћол Менхетн. Шибицарио сам. Нисам био криминалац, али био сам делинквент. Никада нисам никог повредио, али морао сам да се сналазим у животу - причао је Џеј у емисији "Балканском улицом" шта га је сместило у дом, а преноси Ало.
Дом - у којем је провео пуних девет година, све док није постао пунолетан. И дом у који никад током скоро пуне деценије није дошла мајка да га посети.
- Боли ме сећање на "сиви" дом. Мој живот је толико широк, зато хоћу да напишем књигу и да буде 101 страна. Увече кад легнем кроз главу ми пролазе разне слике из прошлости. Често сањам поправни дом. За све време мог боравка тамо, мајка ме ниједном није посетила, долазио је само отац - рекао је тада Џеј у споменутој емисији.
Како је причао, мали је проценат оних који успеју да се спасу из канџи дома, односно онога за шта вам тако детињство прави увертиру.
- У мојој групи у дому је било 12 проблематичних дечака. Од целе те групе само смо нас четворица успели у животу, основали смо породице и почели смо да радимо. Остали су настављали да мењају домове и ко зна како су завршили - сећао се Рамадановски.
Током боравка у дому Џеј је научио аутолакирерски занат и чинило да ће га то одувћи са улице. Ипак, то није било дугог маха и јако брзо се вратио "шибицарењу".
Судбоносни сусрет са Марином Туцаковић и Футом
Та сламка спаса били су ни мање ни више него - Марина Туцаковић и Александар Радуловић Фута. Џеј се једног дана појавио на њиховом вратима, када је као шанер покушао да им прода неку одећу.
- Џеј је ишао да прода неку бунду са пријатељем из краја, да зараде паре. И тај пријатељ га је повео код Марине, па је код њих кући рекао: „Да видите како мој друг пева". Џеј је почео, а Фута је узео гитару... - открила је Андријана Томић са којом је певач провео последње две године живота.
Тада је наступила епска сцена која се и данас често препричава. Марина и Фута су се, одушевљеним његовим анђеоским гласом, посвађали око Џеја, односно око тога ко ће радити са њим.
Од беде до звезда и назад
После тога почиње велики Џејев лет у звезде. Симпатични Дорћолац се јако брзо пробија на естради и постаје велика звезда. Но, после неколико деценија бурног живота Џеј није саћувао велики новац који је зарадио, те је живео скромно за разлику од бројних својих колега.
Џеј преминуо 6. децембра 2020. године услед проблема са срцем. Тих дана се на улицама Дорћола, упркос мерама против вируса корона које су тада биле на снази, окупио велики број Београђана како би му одали пошту.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
