Глумица Јелена Жигон, обележила је својим талентом једну еру домаће кинематографије. Рођена је на данашњи дан 1933. године у Београду.
Била је унука Митра Мартиновића, који је био црногорски дивизијар, касније дивизијски генерал Југословенске војске, председник владе Краљевине Црне Горе.
Богата каријера
Током своје каријере глумила је у великом броју филмова и телевизијских серија. Прву улогу остварила је 1950. године у филму "Општинско дете", али ипак, чини се да ће заувек остати упамћена као прија Јелена Тодоровић у "Жикиној династији".
Невероватна љубавна прича
Јелена Жигон важила је и за једну од најлепших српских глумица, а њено срце припадало је прослављеном глумцу Стеви Жигону. Када су се први пут срели, он је имао 24 године и био је асистент, а она 17 година и била је студенткиња.
Стево је годину дана Јелени слао анонимна љубавна писма, био је упоран, али ненаметљив, јер је знао да ипак није примерено асистенту да се отворено удвара својој студенткињи.
– У Стеву сам се заљубила још са 17 година на Академији, где је радио као асистент. Од онда сам под његовом редитељском палицом – испричала је Јелена годинама касније на представљању књиге “Тако је говорио Жигон”.
Како је њихова веза касније напредовала и Стево је требало да упозна Јеленине родитеље, у њену кућу је дошао са виолином. Истом оном која му је годинама раније спасила живот, па се надао да ће можда опет успети у томе.
Брак и породица
Јелена и Стево су се венчали осам година након упознавања, 1958. године.
- Година 1958. унела је у мој живот битне промене. Оженио сам се Јеленом Јовановић и добио сина Николу, данас цењеног и интригантног сликара. Госпођа Жигон потписивала се Јелена Јовановић-Жигон. Било је добронамерних који су тај потпис читали овако: Јелена Јовановић минус Жигон - изјавио је једном приликом Стево.
Њих двоје су у браку добили двоје деце - Ивану и Николу. Док је Ивана стопама својих родитеља упловила у глумачке воде, Никола је сликар са дипломом Факултета ликовних уметности у Београду. Излагао је у Паризу, Београду, Минхену, Тивту, Нишу и многим другим градовима. Члан је УЛУС-а и ексклузивни члан Пром галерије у Минхену од 2002. године.
Мирна и сталожена, Јелена је увек важила за праву даму и породицу стављала на прво место. Њена ћерка Ивана је у својим мемоарима описала последњу ноћ крај постеље оца Стеве, и ту се најбоље може осетити њихова емотивна блискост.
- Стевину последњу ноћ пробдели смо заједно код куће, он, мама, ја и пас Бимбо. Лежао је крај његових ногу непомичан, непомичнији од Стеве, а ја сам читаву ноћ певала свом тати о дану победе над фашизмом и понајвише Булата Окуџаву. Тога јутра нисам приметила да сам оздравила и да више немам температурицу која ме је пратила последња два месеца. Осећала сам само једну чудну ствар. Моја рука, којом сам читаву ноћ држала татину ледену руку, није се хладила. Заправо, током ноћи постајала је све топлија - написала је Ивана Жигон у својим мемоарима.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
