"Ништа није указивало да ће баш тако брзо да се деси то што се десило"
У суботу, у Чачку, Мирослав Илић је испратио свог школског другара и легенду рокенрола старе Југославије, Бору Чорбу.
- Замоли свог анђела горе да погледа свој дом. Почивај у миру, нека ти је вечна слава - биле су речи које је изговорио естрадни уметник, изражавајући жаљење за губитком великог уметника.
Мирослав Илић у емисији "Уранак на телевизији К1 изразио је дубоку емотивну бол због губитка Боре Чорбе:
- Емотивно ме је много погодило. Нисам очекивао да ће ме тако дубоко дирнути. Познавао сам Бору још из наших најмлађих гимназијских дана - рекао је Мирослав, а затим је поделио причу која осликава Боре из тог периода:
- Бора је био Чачанин, отац му је био војни службеник, а мајка професорка књижевности у економској школи, док смо ми ишли у гимназију. Отац му је био врло строг. Бора је често долазио у Мрчајевце код моје жене, а у близини је становала једна њихова школска другарица, Душанка. Бора се забављао са једном девојчицом и често је долазио код ње. Оно што је Бору дефинисало су биле те три школске другарице које су га сматрале својом најбољом пријатељицом. Био је умиљат, васпитан и уредан дечко за то време. Једном се пожалио мојој тадашњој девојци, која је постала моја супруга, да никада није био у цркви или манастиру. Она је са родитељима планирала да иде у манастир Вољавча у близини Мрчајеваца, и питала га је зашто никада није био у цркви. Бора је рекао да не зна како да се понаша. Тада је први пут отишао у цркву заједно са својим другарицама и мојим покојним тастом - открива Илић.
Мирослав је истакао колико се осећа срећно и привилеговано што је имао прилику да буде део тог периода:
- Изузетно сам срећан и чак привилегован када се сетим тих времена. Обузима ме осећај узбуђења јер сам имао част да будем у друштву великих бардова као што су Бора Ђорђевић и Ђорђе Балашевић, који су представљали златно доба музике на овим просторима - каже Мирослав.
Славни певач истиче да су Бора и Балашевић били вансеријски таленати:
- Када говоримо о људима попут Боре и Ђорђа, које изузетно поштујем, иако нису из мог народњачког света, они ми нису били само пријатељи, већ ортаци. Нисмо се интензивно дружили, али сваки наш сусрет био је срдачан. Њихова оставштина је за мене непроцењива, а сви други нека ми опросте - додаје Мирослав.
Мирослав је открио и како је изгледао њихов последњи разговор.
- Он већ дуже време је имао проблема са здрављем. Видео сам га пре месец и по дана, на једном приватном весељу. Испричали смо се, ништа ми другачије није изгледао него у протеклих пет година. Ништа није указивало да ће баш тако брзо да се деси то што се десило. Стално је говорио да је супер - рекао је Мирослав у емисији "Уранак" на телевизији К1 и закључио да се осећа заиста привилегован и осећа се поносно што је имао другаре, чија је заоставштина непролазна и незаборавна на овим просторима.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
